Šest godina zatvora za seksualno zlostavljanje pastorke

Radovan M. iz Kozarske Dubice osuđen je u banjalučkom Okružnom sudu na šest godina zatvora zbog seksualnog zlostavljanja pastorke, koja danas ima dvadeset godina.

Presudu je izreklo vijeće kojem je predsjedavala sudija Olga Pantić. Poslije izricanja presude vijeće je osuđenom produžilo pritvor, u kojem se nalazi od avgusta 2014. godine.

Prema presudi, on je svoju pastorku zlostavljao duži period, čak i u vrijeme kada je bila maloljetna. U presudi je navedeno da je pastorku zlostavljao od 2009. do avgusta 2014. godine. Seksualno ju je zlostavljao dva puta tokom 2009. godine i jednom u 2014. godini.

Sud je prilikom odmjeravanja kazne kao olakšavajuće okolnosti za optuženog uzeo to što je dobar domaćin, kao i njegovu raniju neosuđivanost. Zbog osjetljivosti slučaja, suđenje je bilo zatvoreno za javnost pa nisu iznošeni detalji.

Branilac osuđenog Radovana, advokat Draginja Aničić najavila je žalbu na presudu, jer smatra da nema dovoljno dokaza za ovu kaznu.

Prema nezvaničnim informacijama iz istrage, Radovan je godinama seksualno zlostavljao i bludničio nad svojom pastorkom, koja je zaostala u razvoju.

“Žrtva ima određenih psihičkih problema, a tokom istrage je bila podvrgnuta detaljnom ljekarskom pregledu. Utvrđeno je da je bila žrtva seksualnog nasilja i da se nije znala i mogla braniti sama. Kada je prvi put napastovana imala je oko 15 godina”, objasnili su policijski izvori.

Osuđeni Radovan uhapšen je u avgustu 2014. godine.

Ovo je druga presuda zbog polnog nasilja u banjalučkom Okružnom sudu u aprilu ove godine. Početkom aprila Miroslav B. iz Prijedora osuđen je na 19 godina zatvora zbog polnog nasilja i obljube nad svojom kćerkom. Zlostavljanje je počeo 2008. godine kada je djevojčica imala 11 godina, a prestao je tek u avgustu 2014. godine, kada je i uhapšen. On je šest godina silovao svoju kćerku, koja sada ima 18 godina.

Banjalučanin D. M. (38) osuđen je u junu prošle godine u banjalučkom Okružnom sudu na 15 godina zatvora zbog polnog nasilja koje je počinio nad svojom osmogodišnjom kćerkom. On je na ovu kaznu osuđen u ponovljenom postupku, jer je Vrhovni sud RS ukinuo presudu iz oktobra 2013. godine, kojom je bio osuđen na 18 godina zatvora. Slučaj je tada vraćen na novo suđenje.

http://www.atvbl.com/sest-godina-zatvora-za-seksualno-zlostavljanje-pastorke/

Директор “Аутопревоза” присвајао новац од продатих карата и ресторана

22.04.2015 07:24 | Г. О.

Приједор - Против Милорада Башића полиција је поднијела извјештај због сумње да је починио кривична дјела фалсификовање или уништавање пословних или трговачких књига.

Башић је осумњичен да је као директор “Аутопревоза” из Козарске Дубице набављао дупле блокове возних карата, као и возачи овог предузећа. Након продаје карата Башић је само један блок приказивао, док је други и остварену добит задржавао за себе. У склопу предузећа постојао је и ресторан, а Башић је радницима наређивао да, уколико нешто продају,  прикажу само дио или мање стање од остварног промета од стварног, док је разлику новца узимао за себе.

http://www.glassrpske.com/hronika/crna_hronika/Direktor-Autoprevoza-prisvajao-novac-od-prodatih-karata-i-restorana/181256.html

Inovacije u pčelarstvu: 'Sauna' za pčele - spas od izumiranja!

Spas za pčele: ukoliko ih izložite toploti umiru parazitske varroa grinje. Zahvaljujući tzv. kraud-fandingu (građanskom finansiranju projekata), izum jednog pčelara bio mogao da reši problem izumiranja pčela.

Stanje je ozbiljno: u Sjedinjenim Državama je predsednik Obama nadležnim organima lično naložio da učine sve kako bi se poboljšali životni uslovi za pčele. Nedavno je i nemački Savez seljaka upozorio da bi ove zime moglo doći do masovnog izumiranja pčela. Ako bude previše toplih zimskih dana, onda bi se, tako glasi upozorenje, mogle namnožiti varroa grinje. Još proteklih godina je zbog štete koju je načinio pomenuti parazit izumrlo deset do 15 odsto rojeva pčela. "To je užasna vest", ocenjuje Rihard Rosa, iako bi upravo ta katastrofa mogla da pospeši njegov biznis. "Kad vidite pčele koje su napale te grinje, možete se samo naježiti."

Ti paraziti, koji izvorno potiču iz Azije, ugrožavaju rojeve pčela u celom svetu. Ispijaju krv svog organizma domaćina sve dok ne ugine. "Okrutan proces", dodaje Rosa. Navodi da je video pčele na koje su prionula istovremeno tri parazita. Pogođene životinje isprva izgledaju raščupane, njihovi pokreti su nespretni sve dok na kraju ne uginu. Rosa očigledno pati dok to priča. Kao pčelar je i sam bio pogođen ovim problem. Inženjer je, istraživač i izumitelj. Kako bi u miru mogao da usvrši svoj izum, povukao se u Švedsku. "Gotovo i da ne govorim švedski", izvinjava se. Ali svom cilju, spasu pčela, tokom boravka u toj zemlji, značajno se približio.

Sadašnji tretman doslovno izjeda pčele

Zahvaljujući sauni za pčele. "Hipertermija u košnici je pre nekoliko decenija primenjivana u Rusiji i bivšem DDR-u. Vrući vazduh je puštan u košnicu, što bi grinje odvajalo od pčela. Ali, tada su aparati bili veći nego frižideri, niste mogli da ih transportujete i nisu bili pogodni za pčelare", pojašnjava Rosa. Danas pčelari koriste uobičajena sredstva za prskanje poput oksalne ili kiseline protiv mrava kako bi se rešili pošasti. Kiselina izjeda grinje, ali i pčele pate od tog tretmana. "Njihove oči, nožice izgledaju kao da su izjedene. Nema nijednog dela tela koji ne pati od kiseline. Pčelu tako masovno oštećujete." Pčele tim tretmanom slabe, postaju neotporne na viruse i proizvode manje meda. "Za mene je kiselina tabu", kaže ovaj prijatelj pčela.

U potrazi za alternativom kiselini izumeo je aparat koji izgledom podseća na ladicu s ogrevnim pločama. Osim toga, njegov izum bi trebalo da omogući da se, ako je to moguće, u jednom navratu ukloni veliki broj grinja bez da se našteti pčeli. Aparat bi trebalo da bude dugotrajan, oko 30 godina i naravno jeftin "da nijedan pčelar više ne bi mogao da izbegne njegovo korišćenje ukoliko postoji potreba", objašnjava Rosa.

Odmor za pčele - tortura za grinje

Rosina sauna za pčele postavlja se ispod sanduka za pčele. Grejanje se, prema izboru na baterije ili struju, postepeno može uključiti na 40 do 42 stepena. Pomoću ventilatora u košnicu dospeva vazduh. Pčele te temperature mogu da izdrže, a li ne ivarroa grinje. Nakon 30-minutnog tretmana na 38 stepeni umiru jer se zgrušaju njihove telesne bjelančevine. Posebno tvrdokorni paraziti nakon određenog vremena padaju u mrežu u donjem delu ladice, u kojem je temperatura, doduše, niža, ali ih tamo očekuje električni udar. Istovremeno, imunitet pčela ovim tretmanom dodatno jača.

Traže se sponzori

Prvotno je Rosa hteo samo svoje pčele da izlečiti, ali i drugi pčelari su smatrali da je njegova ideja sa saunom za pčele genijalna. Jedini problem jeste: nedostatak novca kako bi se aparati serijski proizvodili. Oko 120.000 evra mu je potrebno za amortizaciju troškova za razvoj.

Tako se uputio u potragu za sponzorom i pronašao Floriana Disinga. Taj ekološki ekonomista je radio u automobilskim preduzećima Volvo i MAN. Danas savetuje preduzetnike poput Riharda Rosea. Njih dvojica su osnovali poduzeće Apisystems, pri tome Dising pokušava da obezbedi novac i brine se za marketing.

Pomoću crowdfunding platformi (finansiranje uz pomoć podrške velikog broja građana – grupno finansiranje) na internet stranici Ecocrowd, Dising je uverio ljubitelje pčela i prirode da investiraju ukupno 50.000 evra kako bi se ubrzala proizvodnja.

Jer samo baterija, odnosno akumulatori koštaju 400 evra. Proizvodni troškovi se kreću oko 1.500 evra po aparatu, a prodajna cena iznosi polovinu te sume.

Savesna priprema

Kako bi usavršili taj aparat Rosa i Dising sprovode testove u realnim okolnostima kod pčelara, čime žele da testiraju uslove u različitim godišnjim periodima, sa namerom da ostvare veliku delotvornost. Pčelarski instituti prate istraživanja, prikupljaju podatke i prave korisnu naučnu bazu podataka.

Jedan veliki problem brine izumitelja. Rose mora dosta da putuje, mada bi radije nastavio sa eksperimentima - u osami slabo naseljene švedske provincije Dalarna.

S druge strane rado razmenjuje mišljenja sa drugim pčelarima. "Pčelari su pre bili ljudi stariji od 80 godina i nekako čudnog karaktera", priča Rosa. "Ali sve više je mladih ljudi koji se bave pčelarstvom. I stanovnici gradova kao i žene nabavljaju pčele. Njima je zdravlje pčela važnije od dobiti koju ostvare prodajom pčelarskih proizvoda."

Upravo zbog takvog razmišljanja, Rose nastoji da ponudi jednostavnu, primenjivu metodu uništavanja štetočina koju svako može finansijski da pokrije.

(izvor: DW)

СТРАДАЛО 721. 000 СРБА, ШТО ЈЕ 80 ОДСТО УКУПНИХ ГУБИТАКА

Другом свјетском рату, на подручју данашње БиХ, страдало је 721.000 Срба, муслимани су имали 68.000 страдалих, а Хрвати 24.000. Посљедица свега је радикална промјена демографске слике, наводи Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић.

Током Другог свјетског рата, на подручју данашње БиХ, од 904.000 страдалих – 721.000 су Срби, који су чинили готово 80 одсто укупних губитака, истиче историчар Миливоје Иванишевић. 

Муслимански губици у БиХ износили су 68.000 лица, односно 7,5 одсто, а хрватски 24.000 или 2,7 одсто од укупних губитака БиХ. Страдала су и 11.024 Јевреја.

Иванишевић указује да је разлог за прикривање српских губитака то што су показатељи првог послијератног пописа у Југославији дали врло суморну слику – да је страдање српског народа било десет пута веће од муслиманског, а скоро тридесет пута веће од хрватског.

„Посебно се то видело у случају БиХ и Хрватске. Демографски губици БиХ износили су 904.000 или 32 одсто од укупних губитака Југославије (убијени, расељени, нерођени)“, наводи Иванишевић за Срну, позивајући се на историјске изворе.

„Од толико страдалих у БиХ, једине жртве геноцида, народноослободилачког и антифашистичког рата били су Срби, а остали су у највећој мери страдали као припадници разних фашистичких оружаних формација и као сарадници окупатора у разарању властите државе у којој су до тада живели“, наводи Иванишевић.

Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. веку истиче да ни један европски народ у својој властитој држави није претрпио толико суров и немилосрдан вјерски и национални погром као што су Срби од својих сусједа…

„Зашто то кријемо? Ми немамо свој Јад Вашем, свој институт, саборни храм или музеј геноцида. Што је још горе, не знамо чак ни сва имена жртава. Нисмо ни покушали да их попишемо“, истиче Иванишевић у интервјуу Срни.

У том рату, од сваке српске породице „узето“ је по неколико глава, наводи он, а многе српске и јеврејске породице заувијек су без трага нестале. Убијање Срба или Јевреја тих година није третирано као злочин.

„Напротив, за то се добијала награда. Последица свега је радикална промена демографске слике БиХ“, наводи Иванишевић.

Поредећи губитке у Другом свјетском рату са осталим европским државама, Иванишевић напомиње да су губици Југославије, само због огромног страдања Срба, износили веома високих 12,2 одсто.

Он наводи да су у Бугарској губици били 0,3 одсто од укупног становништва, Велика Британија изгубила је 0,8 одсто, Италија 0,9 одсто, Белгија један одсто, Француска 1,4 одсто, Грчка 2,2 одсто, Чехословачка 2,8 одсто..

Затим Румунија 2,9 одсто, Мађарска 4,7 одсто, Аустрија пет одсто, Њемачка 6,1 одсто, СССР између 8,8 и 12,9 одсто, Пољска 20,4 одсто.

Наводећи да су у БиХ у Другом свјетском рату евидентиране 11.024 јеврејске жртве, од којих у самом Сарајеву 8.313 лица, Иванишевић је судбину Јевреја у том рату упоредио са судбином Срба у оном од 1992. до 1995. године.

„У првом случају, Сарајево је још новембра 1941. `очишћено` од Јевреја, а исто се догодило и са Србима, од којих је Сарајево коначно и дефинитивно `очишћено` током зиме 1995-1996. године“, напомиње Иванишевић.

Он указује да се Срби, упркос пријатељским односима са Израелом, нису угледали на Јевреје у смислу његовања успомене на властите жртве.

„И данас су српске државне институције, па и државници“, сматра Иванишевић, „индолентни према срамотној чињеници да су српска страдања и даље на периферији интересовања“.

Он подсјећа да је у званичним државним списковима и документима евидентирано свега 155.912 имена српских жртава из времена Другог свјетског рата.

„Многи политичари и лидери странака, вјероватно, то не знају. А, недостаје бар још два пута толико имена. Ако смо као нација били блокирани у поратним годинама и деценијама док смо живели под истим кровом са својим убицама, бар смо последње две деценије од како имамо Републику Српску ослобођени тог оптерећења“, сматра Иванишевић.

Он наводи да треба изнијети и овјековјечити чињенице о српском страдању због дуга према генерацијама које долазе.

„Јермени своје жртве никад нису препустили забораву, па су након много деценија доказали, а свет је признао, геноцид који је извршен над јерменским народом. А, шта ми чекамо?“, пита Иванишевић.

У истраживању српских губитака у Другом свјетском рату, Иванишевић је, осим страних извора и властитих поређења, користио и податке аутора Д. Вогелника „Демографски губици Југославије у Другом светском рату“.

Такође, користио је и податке из књиге Животија Ђорђевића „Губици становништва Југославије у Другом светском рату“ и Владимира Жерјавића „Губици становништва Југославије у Другом свјетском рату“.