петак, 23. август 2013.
уторак, 20. август 2013.
Danas 35 godina od smrti Diane Budisavljević
Danas se navršava 35 godina od smrti Diane Budisavljević, heroine koja je u Drugom svjetskom ratu iz ustaških logora spasila 12 hiljada djece. Povodom 35 godina od smrti Diane Budisavljević, večeras će u Gimnaziji u Banjaluci biti održana tribina o ovoj heroini.
Djeca koju je spasavala Dijana Budisavljević bila su uglavnom srpska sa Korduna, Kozare, hrvatskih i bosanskih sela. Ova akcija je bila jedna od najtežih i po broju spasenih najobimnijih humanitarnih akcija vezanih za koncentracione logore u Drugom sjvetskom ratu. Ipak, od posljedica boravka u logorima, poslije spasavanja je umrlo oko 3200 djece.
Kaže da je osjetio strahote ustaških progona u Drugom svjetskom ratu i kao jedanaestogodišnji dječak odveden je sa majkom , sestrom i bratom u logor. Iz logora je izbavljen upravo u vrijeme akcije spasavanja djece koju je vodila Diana Budisavljević.
Miloš Milinović, publicista i novinar iz Banjaluke , priprema knjigu '' Dianina djeca'. On podržava inicijativu da jedna od ulica ili trgova u Banjaluci dobije ime Diane Budisavljević.
''To je način da pokažemo koliko nam je stalo do nekoga ko je učinio takvu uslugu Srbima, da ga nismo zaboravili'', kaže Milinović. ''Diana Budisavljević je svojim djelom može svrstati u jednu od najvećih srpskih dobrotvorki'',smatra Miloš Milinović, novinar i publicista iz Banjaluke.
Senator i šef predstavništa Republike Srpske u Izraelu, Arie Livne, kome je porodica stradala u holokaustu i koji je preživio stradanje i progone u Drugom svjetskom ratu rekao je za Radio Republike Srpske da treba učiniti sve da se sačuvaju uspomene na hrabre ljude, kao što je bila Diana Budisavljević, koja je spasavajući djecu iz ustaških logora rizikovala sopstveni život.
''Diana Budisavljević je bila legendarna ličnost. Ono što je ona radila je pravo herojstvo, humanizam i prava vjera da svaki čovjek ima pravo da živi bez obzira na nacionalnost, boju kože ili religiju''.
Arie Livne ističići veliki poduhvat Diane Budisavljević,navodi da je malo učinjeno kako bi se u svijetu čulo za ime Diane Budisavljević.
''Potrebno je, iako sa zakašnjenjem uraditi sve kako bismo se na dostojanstven način odužili Diani Budisavljević, za njeno herojstvo,koja je kao austrijanka spasavala srspsku djecu iz ustaških logora''
Diana Budisavljević rođena je u Inzbruku, 15. januara 1891., a preminula na današnji dan 20. avgusta 1978. godine u Inzbruku u Austriji.
Bila je udata za hirurga Јulija Budisavljevića, šefa hirurške klinike Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Da bi sačuvala podatke o djeci koju je zbrinjavala tokom rata, vodila je kartoteku o njima, s nadom da bi jednoga dana mogla biti vraćena svojim biološkim porodicama.
Prema ''Dnevniku '' koji je vodila za vrijeme rata, rad na pomoći i spasavanju srpskih žena i djece iz logora je započela u drugoj polovini oktobra 1941. kada je saznala za veliku akciju pomoći koju je Јevrejska opština u Zagrebu organizovala za svoje zatočene članove.
Povodom 35 godina od smrti Diane Budisavljević, večeras će u Gimnaziji u Banjaluci biti održana tribina. O Diani Budisavljeviće govoriće Arie Livne, senator i šef predstavništva Republike Srpske u Izraelu, Ratko Dmitrović, direktor i glavni urednik Večernjih novosti koje su posljednjih godina serijom članaka značajno afirmisali akciju Diane Budisavljević, Tihomir Stanić, glumac i producent koji radi na filmu o Diani Budisavljević, Zoran Pejašinović, domaćin tribine, direktor Gimnazije.
Tribina se organizuje radi pokretanja inicijative za podizanje spomenika Diani Budisavljević u Banjaluci, prijedlog da Banja Luka dobije ulicu Diane Budisavljević, kao i iniciranja za izdavanje '' Dnevnika '' Diane Budisavljević na srpskom jeziku.
Miloš Milinović, publicista i novinar iz Banjaluke , priprema knjigu '' Dianina djeca'. On podržava inicijativu da jedna od ulica ili trgova u Banjaluci dobije ime Diane Budisavljević.''To je način da pokažemo koliko nam je stalo do nekoga ko je učinio takvu uslugu Srbima, da ga nismo zaboravili'', kaže Milinović. ''Diana Budisavljević je svojim djelom može svrstati u jednu od najvećih srpskih dobrotvorki'',smatra Miloš Milinović, novinar i publicista iz Banjaluke.
Senator i šef predstavništa Republike Srpske u Izraelu, Arie Livne, kome je porodica stradala u holokaustu i koji je preživio stradanje i progone u Drugom svjetskom ratu rekao je za Radio Republike Srpske da treba učiniti sve da se sačuvaju uspomene na hrabre ljude, kao što je bila Diana Budisavljević, koja je spasavajući djecu iz ustaških logora rizikovala sopstveni život.
''Diana Budisavljević je bila legendarna ličnost. Ono što je ona radila je pravo herojstvo, humanizam i prava vjera da svaki čovjek ima pravo da živi bez obzira na nacionalnost, boju kože ili religiju''.
Arie Livne ističići veliki poduhvat Diane Budisavljević,navodi da je malo učinjeno kako bi se u svijetu čulo za ime Diane Budisavljević.
''Potrebno je, iako sa zakašnjenjem uraditi sve kako bismo se na dostojanstven način odužili Diani Budisavljević, za njeno herojstvo,koja je kao austrijanka spasavala srspsku djecu iz ustaških logora''
Diana Budisavljević rođena je u Inzbruku, 15. januara 1891., a preminula na današnji dan 20. avgusta 1978. godine u Inzbruku u Austriji.
Bila je udata za hirurga Јulija Budisavljevića, šefa hirurške klinike Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Da bi sačuvala podatke o djeci koju je zbrinjavala tokom rata, vodila je kartoteku o njima, s nadom da bi jednoga dana mogla biti vraćena svojim biološkim porodicama.
Prema ''Dnevniku '' koji je vodila za vrijeme rata, rad na pomoći i spasavanju srpskih žena i djece iz logora je započela u drugoj polovini oktobra 1941. kada je saznala za veliku akciju pomoći koju je Јevrejska opština u Zagrebu organizovala za svoje zatočene članove.
Povodom 35 godina od smrti Diane Budisavljević, večeras će u Gimnaziji u Banjaluci biti održana tribina. O Diani Budisavljeviće govoriće Arie Livne, senator i šef predstavništva Republike Srpske u Izraelu, Ratko Dmitrović, direktor i glavni urednik Večernjih novosti koje su posljednjih godina serijom članaka značajno afirmisali akciju Diane Budisavljević, Tihomir Stanić, glumac i producent koji radi na filmu o Diani Budisavljević, Zoran Pejašinović, domaćin tribine, direktor Gimnazije.
Tribina se organizuje radi pokretanja inicijative za podizanje spomenika Diani Budisavljević u Banjaluci, prijedlog da Banja Luka dobije ulicu Diane Budisavljević, kao i iniciranja za izdavanje '' Dnevnika '' Diane Budisavljević na srpskom jeziku.
(RTRS)
Kako da sami napravite nutelu
Samo rijetki mogu da odole ovoj poslastici! Recept za domaću nutelu prilično je jednostavan, a dobićete oko kilogram i po ovog slatkog zadovoljstva.
Potrebno:
- 1 litar mlijeka
- 200 g putera (maslaca)
- 6 kašika brašna
- 6 kašika kakaa u prahu
- 200 g sećera u prahu
- 1 jaje
- 200 g lješnika
Priprema:
Pomiješajte kakao, brašno i šećer u prahu i u tu smjesu dodajte pola litre mlijeka i jaje i dobro promiksajte.
Drugu polovinu mlijeka sipajte u šerpu i kuvajte dok ne proključa, a zatim u ključalo mlijeko postepeno dodajte prethodnu smjesu uz stalno miješanje.
Lješnik sameljite što sitnije, a zatim i njega dodajte u smjesu. Smanjite vatru i lagano miješajte dok se smjesa ne zgusne.
Kada se smjesa zgusne, dodajte puter i promiješajte, a zatim ostavite vašu nutelu u frižideru preko noći da se ohladi.
Ovako pripremljenu nutelu možete čuvati u staklenoj tegli u frižideru do mjesec dana. Uživajte u bogatom ukusu ove poslastice bez aditiva i konzervanasa.
Izvor: Mondo.rs
понедељак, 19. август 2013.
Strigova, kod Kozarske Dubice: Pronađeno još zlata!
19. August 2013.
BANJALUKA - Mještani sela Strigova, nadomak Kozarske Dubice, nastavili su potragu i iskopavanje te pronašli još zlata u istoimenom lokalnom potoku.
Naime, u posljednje vrijeme mještani su, vođeni ubjeđenjem da u ovom potoku mora biti još zlata, počeli koristiti mašinu za iskopavanje, te pronašli oko 200 većih kamenova na kojima ima tragova zlata. Ti uzorci su poslati na analizu, tako da će se ukupna količina pronađenog zlata u ovom potoku sasvim sigurno povećati.
Branko Tadić, mještanin, rekao nam je juče da su preko ljeta intenzivirali svoju potragu za zlatnim kamenjem, te da je ona bila i više nego uspješna. U potrazi su im pogodovale i vremenske prilike, jer nije bilo kiše i rasta nivoa potoke Strigove, što je olakšalo kopanje.
"Sada smo kopali malo dublje u potoku i izvadili smo oko 100 uzoraka na kojima ima zlata. To kamenje koje smo sada izvadili je veće nego ono ranije, a moram reći da ih ima još toliko", priča Tadić.
Prema njegovim riječima, u potrazi intenzivno učestvuje nekoliko ljudi iz ovog sela. Takođe, on je kazao da su prije nekog vremena imali i turističku posjetu ljudi iz Hrvatske, jer su nakon što su čuli došli da obiđu ovo sada već nadaleko poznato mjesto u RS.
"Sada ćemo malo odmoriti od potrage na nekoliko dana, a valjda neće doći do promjene vremena, pa da nivo potoka poraste", ispričali su nam mještani.
Sve je počelo prošlog ljeta, kada je mještanin ovog sela Branko Tadić u potoku pored njegove kuće pronašao kamen, koji je neobično svjetlucao i za koji je u februaru ove godine urađenom analizom potvrđeno da na sebi ima čestica zlata. Od tada pa do danas, nakon ovog otkrića, ovo malo i pomalo zamrlo potkozarsko selo trese "zlatna groznica", dolaze ljudi sa svih strana, žele da vide to mjesto, obiđu ga, a možda i da pronađu neki kamen za sebe.
Kako smo uspjeli saznati, bilo je i onih koji su krišom i po noći dolazili ne bi li pronašli zlato. Treba podsjetiti da je vijest o pronalasku zlata u ovom potoku za kratko vrijeme obišla čitav region, a i šire, pa je Strigova od nepoznatog sela postala top tema u javnosti, ali i svakodnevnim razgovorima među ljudima.
"Mnogi ljudi su ovdje svraćali, ali i dalje svraćaju, raspituju se, interesuje ih ima li zlata", pričaju mještani, koji neće odustati od dalje potrage za plemenitim metalom.
Izvor: Nezavisne novine
BANJALUKA - Mještani sela Strigova, nadomak Kozarske Dubice, nastavili su potragu i iskopavanje te pronašli još zlata u istoimenom lokalnom potoku.
Naime, u posljednje vrijeme mještani su, vođeni ubjeđenjem da u ovom potoku mora biti još zlata, počeli koristiti mašinu za iskopavanje, te pronašli oko 200 većih kamenova na kojima ima tragova zlata. Ti uzorci su poslati na analizu, tako da će se ukupna količina pronađenog zlata u ovom potoku sasvim sigurno povećati.
Branko Tadić, mještanin, rekao nam je juče da su preko ljeta intenzivirali svoju potragu za zlatnim kamenjem, te da je ona bila i više nego uspješna. U potrazi su im pogodovale i vremenske prilike, jer nije bilo kiše i rasta nivoa potoke Strigove, što je olakšalo kopanje.
"Sada smo kopali malo dublje u potoku i izvadili smo oko 100 uzoraka na kojima ima zlata. To kamenje koje smo sada izvadili je veće nego ono ranije, a moram reći da ih ima još toliko", priča Tadić.
Prema njegovim riječima, u potrazi intenzivno učestvuje nekoliko ljudi iz ovog sela. Takođe, on je kazao da su prije nekog vremena imali i turističku posjetu ljudi iz Hrvatske, jer su nakon što su čuli došli da obiđu ovo sada već nadaleko poznato mjesto u RS.
"Sada ćemo malo odmoriti od potrage na nekoliko dana, a valjda neće doći do promjene vremena, pa da nivo potoka poraste", ispričali su nam mještani.
Sve je počelo prošlog ljeta, kada je mještanin ovog sela Branko Tadić u potoku pored njegove kuće pronašao kamen, koji je neobično svjetlucao i za koji je u februaru ove godine urađenom analizom potvrđeno da na sebi ima čestica zlata. Od tada pa do danas, nakon ovog otkrića, ovo malo i pomalo zamrlo potkozarsko selo trese "zlatna groznica", dolaze ljudi sa svih strana, žele da vide to mjesto, obiđu ga, a možda i da pronađu neki kamen za sebe.
Kako smo uspjeli saznati, bilo je i onih koji su krišom i po noći dolazili ne bi li pronašli zlato. Treba podsjetiti da je vijest o pronalasku zlata u ovom potoku za kratko vrijeme obišla čitav region, a i šire, pa je Strigova od nepoznatog sela postala top tema u javnosti, ali i svakodnevnim razgovorima među ljudima.
"Mnogi ljudi su ovdje svraćali, ali i dalje svraćaju, raspituju se, interesuje ih ima li zlata", pričaju mještani, koji neće odustati od dalje potrage za plemenitim metalom.
Izvor: Nezavisne novine
уторак, 13. август 2013.
Drama u Kozarskoj Dubici: Žena (53) povrijeđena od eksplozije bombe
N. MORAČA - 13.08.2013 20:16
KOZARSKA DUBICA - Desa Kljajić /53/ iz Kozarske Dubice povrijeđena je večeras u eksploziji bombe u ovom mjestu.
Kako je "Nezavisnim" potvrđeno u Centru javne bezbjednosti /CJB/ Banjaluka, Kljajićeva je povrede zadobila u eksploziji ručne bombe, koju je sama aktivirala u svojoj porodičnoj kući.
Svemu je, kako saznajemo, prethodila dvočasovna drama u dvorištu ove žene, za koju mještani kažu da je demobilisani borac Vojske Republike Srpske.
Prvu bombu, naime, Desa Kljajić bacila je oko 17.20 časova u dvorištu svoje kuće, o čemu je obaviještena policija. Nakon dolaska policije, izvadila je osigurač iz druge bombe i zatvorila se u kuću, prijeteći da će ubiti sebe, ali i svakoga ko pokuša da uđe unutra.
Oko 19.30 policija je čula detonaciju u kući, nakon čega su ušli unutra i zatekli ranjenu Desu Kljajić.
Žena je kolima Hitne pomoći prevezena u Dom zdravlja Kozarska Dubica, gdje joj je ukazana pomoć.
Kako Srna nezvanično saznaje, riječ je o osobi koja je duševni bolesnik i bila je u alkoholisanom stanju.
Uviđaj će biti izvršen naknadno, a o ovom događaju obaviješten je i dežurni okružni tužilac u Banjaluci
Motiv za sada nije poznat.
понедељак, 12. август 2013.
Hit oglas u BiH: Otac objavio da prodaje sina ‘debila'! (FOTO)
“Spava do podne, jede, šminka se pola sata, rikta frizuru, ide na kafu sa starijim djevojkama i tetkicama, dođe kući istušira se ponovo jede, ode u nepoznatom pravcu sa mnogo starijim djevojkama od sebe, dođe ujutru u pet ofucan kao lovačka kuja, i opet jede i tako sve u krug”, kaže de u detaljnom opisu oglasa
Na stranici za online prodaju “pik.ba” pojavio se neobičan oglas.
Naime u rubrici konji, otac je oglasio da “prodaje sina debila”. Cijena nije određena i zavisi od dogovora, a moguća je i zamjena za bukova drva ili zimnicu. U kratkom opisu otac je naveo da prodaje “nehljebara i neradnika”.
“Spava do podne, jede, šminka se pola sata, rikta frizuru, ide na kafu sa starijim djevojkama i tetkicama, dođe kući istušira se ponovo jede, ode u nepoznatom pravcu sa mnogo starijim djevojkama od sebe, dodje ujutru u pet ofucan kao lovačka kuja, i opet jede i tako sve u krug”, kaže de u detaljnom opisu oglasa.
“Ko bi ga odveo daleko od Zvornika i moje kuće ja bih doplatio, samo da ga moje oči ne vide”, napisao je autor oglasa.
Oglas je za jedan dan sakupio više od 15 hiljada pregleda.
САД: Република Српска независна до 2025. године?!
Аналитичари тврде да се међу 5 нових земаља које би могле стећи независност, поред Републике Српске налазе и Шкотска, Каталонија, Квебек и Сомалиленд.
На једном америчком порталу појавио се текст у којем аналитичари твде да ће Република Српска бити независна држава најкасније до 2025. године. Џастин Потле наводи да се међу 5 нових земаља које би могле стећи независност, поред Републике Српске налазе и Шкотска, Каталонија, Квебек и Сомалиленд.
Како се насиље у Синђијангу наставља, а тензије Чеченији и Дагестану се враћају у свест јавности, верује се да крај империјалне националне државе није толико далеко.
Поставља се питање да ли су велике, мултиетничке суперсиле света стварно достигле свој зенит. Наравно да нису и тешко да ћемо видети рађање неке нове међународно признате државе, поготово на Кавказу или централној Азији. Велики преседан би направила било која успешна сеционистичка прича и тиме покренула нову жељу за независношћу у великом броју подручја која већ теже за независношћу. То би, између осталог, драстично уздрмало међународни положај суперсила. За лидере Русије и Кине, задржавање граница упркос сецесионистичким изазовима представља суштински део одржавања њиховог политичког легитимитета.
Надолазеће најаве референдума у неколико напредних демократија и гласни сецесионистички позиви у мање стабилним земљама, могла би ускоро довести до врло различитих држава на међународној сцени.
карта светаФото: мапсофwорлд.цом
Наводимо 5 земаља као могућих кандидата за нове државе у међународном друштву:
Наводимо 5 земаља као могућих кандидата за нове државе у међународном друштву:
1. РЕПУБЛИКА СРПСКА
Веома сличан Путину, лидер Републике Српске Милорад Додик не крије свој општи презир према остатку државе чији је привидни део. Док његове тврдње “нико нас не може спречити да одржимо референдум” можда звуче безобразно, са напретком односа на релацији Србија-Косово успостављен је легитиман преседан за још једно успешно отцепљење на Балкану.
Стране инвестиције у Републику Српску су релативно велике с обзиром на њена задужења, али њени преседани – Косово и Црна Гора – су били сигурно и гори у тренутку проглашења независности. Имајући у виду да је Република Српска већ сад, мање-више, аутономна и да се људи у њој виде суштински одвојено од босанских Муслимана и од Федерације Босне и Херцеговине, референдум би могао бити искра која ће запалити ватру.
2. ШКОТСКА
Шкотска Национална Партија, највећа политичка странка у земљи, већ је средила календарске обавезе за 18. септембар 2014. године – за референдум.
Оно што Шкотску чини јединственим случајем је што је идеја независности Шкотске за државу од које се одвајају, Уједињено Краљевство, сасвим у реду. Премијер Дејвид Камерон потписао је правни оквир за одржавање референдума прошле јесени заједно са Првим министром Шкотске Алексом Салмондом. Ако се то догоди, долази до великог броја питања и како даље и може ли Шкотска сама?
По неким питањима самој Шкотској може бити пуно боље. Независна војска могла би Шкоте коштати много мање од оног што сад плаћају за Британску војску. Већа овлашћења и аутономија у пореској и фискалној политици могла би помоћи шкотским законодавцима да се боље носе са израженим друштвеним проблемима, као што је неједнако образовање по питању разлике у степену стручне спреме између остатака УК и Шкотске. Али независност није једноставна: пензије би могле бити смањене а у ваздуху виси и могућност наслеђа дела националног дуга УК. Али у овом случају, једна ствар је сигурна: народ ће одлучити.
3.КАТАЛОНИЈА
Како је шпанска економија у расулу и премијер Маријано Рахој увучен у скандале, нису чудни појачани позиви на независност Каталоније како се приближава контроверзном референдуму 2014. године. У Барселони стотине хиљада грађана Каталоније је протествовало за независност упркос забрани отцепљења у Уставу Шпаније.
Независна Каталонија би могла лако бити одржива: регија прави четвртину укупног извоза Шпаније, а Шпанија узима више него што даје трошећи на Каталонију тек 57 центи од сваког долара пореза који прикупи тамо. Бан Ки-Мун и Дејвид Камерон понудили су малу подршку за самоопредјељење Каталоније. Претпоставља се да око 60% Каталонаца подржава отцепљење али тврда опозиција у остатку земље могла би отежати тај посао.
4.КВЕБЕК
Квебек ће посебно пажљиво пратити Шкотски и Каталонски референдум следеће године. Ако буду успешни, обезбедиће оквир како да провинција узнапредује у својим дугим и мучним напорима да постане суверена држава. Подршка канадском премијеру Стивену Харперу је опала након уплетености његове администрације у скандал, што је само послужило јачању сепаратистичке Партије Квебека. Квебек је замало постао независан референдумом из 1995. године, а већ раније му је одобрена велика доза аутономије у унутрашњим питањима – имиграције, здравство и образовање. Независност ће барем у наредних неколико година бити немогућа.
квебек, канадаФото: Wикипедиа / ТУБС
5. СОМАЛИЛЕНД
Сомалиленд, ушукана између Етиопије и јужних обала Аденског залива, је релативно стабилна, умерена демократија у потрази за независношћу од земље која је синоним за промашено управљање- Сомалије. И док Сомалиленд засигурно одржава репутацију оазе мира на Рогу Африке која јој иде у корист, према признавању суверенитета од проглашења независности током сомалског грађанског рата 1991. године направљен је мали напредак – ниједна држава још није признала овај регион са 3,5 милиона становника. Али ово би се могло да се промени с обзиром да се стање у Сомалији постепено поправља последњих година. ЕУ и Афричка унија су успоставиле преседан 2007. године када су се састале са владом отцепљеног Сомалиленда да разговарају о будућности региона. Воде се дебате о економској оправданости независности Сомалиланда која је, као и сама Сомалија, ужасно сиромашна, али стране инвестиције које би могле да дођу са међународним признавањем помогле би промени образаца.
Пријавите се на:
Постови (Atom)