Kozarska Dubica: Uhvaćen kako zalijeva indijsku konoplju

Srna - 31.07.2013 12:26

KOZARSKA DUBICA - Policija je u mjestu Međuvođe, opština Kozarska Dubica, zatekla Angela Miljatovića /41/ iz ovog grada kako zaliva osam biljaka indijske konoplje visine oko 1,5 metara, nakon čega je uhapšen.
Miljatović je sinoć oko 19.45 časova na djelu uhvaćen u okviru akcije "Plantaža 2013" koju provode pripadnici Centra javne bezbjednosti Banjaluka, rečeno je Srni u policiji Republike Srpske.
Policija je Miljatovića odmah uhapsila zbog sumnje da je izvršio krivično djelo neovlašćene proizvodnje i prometa opojnih droga.
On je nakon kriminalističke obrade pušten na slobodu, a policija će nadležnom tužilaštvu protiv njega podnijeti izvještaj za počinjeno krivično djelo.

http://www.nezavisne.com/novosti/hronika/Kozarska-Dubica-Uhvacen-kako-zalijeva-indijsku-konoplju-202985.html

Ovo je biljka koja uništava stanice raka 10 000 puta jače od kemoterapije, trn u oku farmaceutskog lobija

Mnoga istraživanja koja se rade u tajnosti još od 1970-tih godina su pokazala kako ova biljka uspješno ubija stanice raka u našem tijelu i to 10 000 puta uspješnije od obične kemoterapije i lijeka Adriamycin (najćešće korišten pri kemoterapiji) – posljedice liječenja graviolom su vraćanje snage i imunosti za razliku od kemoterapije koja je izvanredno iscrpljujuća. 

Biljci imenom graviola (annona muricata) se pripisuju čudesne sposobnosti ozdravljenja. Ova biljka, koja 10 000 puta jače uništava stanice raka bez ikakvih štetnih nuspojava mogla bi poslužiti mnogima u liječenju malignih oboljenja. No, kao što znamo utjecaj farmaceutskih kompanija je toliko golem da je se tek u posljednje vrijeme počelo ozbiljnije govoriti o ovoj biljci koja bi mogla biti spas za mnoge oboljele.

Gravila ( lat. Annona muricata) raste u Meksiku, Kolumbiji, Peruu, Venecueli, na Karibima, ali isto u zemljama podsaharske Afrike i jugostočne Azije. Upravo prema navedenim staništima, može se zaključiti kako ovoj biljci odgovaraju područja visoke vlage i relativno tople zime ( ne manje od 5 celzijusevih stupnjeva). Stablo graviole nije osobito veliko, ali je zato cijela biljka iskoristiva. Upravo zato je južnoamerički indijanci koriste čitavu: koru, lišće, korijen,sjeme i plod – i to za liječenje mnogih bolesti kao što su astma, artritis, problemi sa jetrom i bolesti srca. Slatkastog je okusa, a podsjeća na kombinaciju ananasa i jagode.
Čudotvorna graviola – lijek za mnoge bolesti
Najviše pažnje ova biljka je privukla upravo u liječenju raka. Mnoga istraživanja su pokazala kako upravo ova biljka liječi mnoge vrste tumornog oboljenja, a osim toga pomaže i kod bakterijskih i gljivičnih infekcija, snižava krvni tlak, liječi astmu, artritis, pomaže kod depresije, stresa i živčanih poremećaja...
Mnoga istraživanja koja se rade u tajnosti još od 1970-tih godina su pokazala kako ova biljka uspješno ubija stanice raka u našem tijelu i to 10 000 puta uspješnije od obične kemoterapije i lijeka Adriamycin (najćešće korišten pri kemoterapiji) – posljedice liječenja graviolom su vraćanje snage i imunosti za razliku od kemoterapije koja je izvanredno iscrpljujuća. Istraživanja koja su rađena na ovoj čudesnoj biljci su pokazala da:
- uništava stanice raka potpuno prirodno i sigurno, te ne uzrokuje ekstremne mučnine, gubitak težine i vlasišta; ekstrakt iz ove biljke ubija maligne stanice 12 vrsta raka
- tijelo postaje osjetno jače i zdravije kroz tijek liječenja
- štiti imunosni sustav i jača ga, zahvaljujući tome pomaže u borbi protiv smrtnosnih infekcija
- budući da pomaže kod depresije i stresa pomaže u borbi kod bolesti i u poboljšanju pogleda na život, vraća duhovnu snagu
Obmane oko graviole
Težnje farmaceutskih tvrtki da patentiraju i materijaliziraju ovu čudesnu biljku pronašle su zapreku jer je nemoguće (za sada) patentirati prirodni sastojak ili biljku. Čak je nemoguće proizvesti ni GMO biljku koja će biti nalik izvornoj gravioli  jer se plod ne želi replicirati. Upravo zato, zbog straha od gubitka profita konvencionalnim liječenjem i nemogućnošću profita izvornom biljkom priča o gravioli je maknuta u stranu. Iako saznanja o ovom moćnom ubojici raka postoje još od 70-tih godina, na taj dokaz se nitko nije osvrnuo. Posljednje zapaženo istraživanje, koje je učinilo Katoličko sveučilište u Južnoj Koreji ukazuje kako graviola selektivno ubija stanice raka, dok zdrave stanice ostavlja po strani. Tako ostavlja nedirnuto i reprodukcije stanica želuca i kose koje kod mnogih oboljelih kod kemoterapije uzrokuje mučnine i gubitak kose. 

Panteliju Ćurguza, Radeta Pralicu i Željka Sljepčevića terete za svirepa ubistva

Zbog ratnih zločina počinjenih 1992. godine na području Bosanske Dubice nad prijedorskim Bošnjacima, preživjeli i porodice žrtava podnijeli su krivične prijave Tužilaštvu BiH protiv Pantelije Ćurguza, predsjednika Boračke organizacije RS (BORS), zatim Radeta Pralice i Željka Sljepčevića te nepoznatih osoba, označenih kao neposredni počinioci“.

Spašavali živote

Prema navodima iz prijave do koje je došao „Avaz“, Ćurguz i ostali koji su komandovali ili bili pripadnici 11. dubičke lake pješadijske brigade terete se za ubistva Bošnjaka koji su u ljeto 1992., bježeći pred smrću u Prijedoru i okolnim mjestima, „sijanu“ od snaga Vojske RS i srpske paravojne jedinice, pokušali preko Kozare stići do Hrvatske. 

Ćurguz i ostali, prema prijavi, odgovorni su za ubistva zarobljenika Samira Talića (1969.), Hirzada Bešića (1969.), Nusreta Bešića (1970), Edina Mahmuljina (1967) te Muamera Kulenovića (1963), svi iz Kozaruše kod Kozarca.

Oni su bili u grupi od 11 bošnjačkih civila koje su 27. juna 1992. u selu Sjeverovci kod Bosanske Dubice zarobili pripadnici 11. dubičke lake pješadijske brigade, kojom su tada komandovali Dragan Petković, Rade Pralica, Pantelija Ćurguz i Željko Slijepčević te su, kako se navodi u prijavi, i izdavali naredbe o hvatanju i likvidaciji.

U grupi Bošnjaka, osim ovih pet ubijenih, bili su i Sulejman Čirkin, Sead Čirkin, Refik Bešić, Senad Blažević, Edin Grozdanić i Emir Mahmuljin. 

Hladno oružje

Nakon zarobljavanja prvi je ubijen Muamer Kulenović, zločinci su ostale tukli i mučili, da bi potom dovezli vojno vozilo i naredili zarobljenicima, koji su bili vezani žicom, da uđu u njega.

- Zatim su iz grupe izdvojili i naredili da pored vozila ostanu Hirzad Bešić, Samir Talić, Nusret Bešić i Edin Mahmuljin te su ih pred ostalim zarobljenicima ubili hladnim oružjem, a zatim su pucali po mrtvim tijelima - navodi se u prijavi te precizira da su ostali preživjeli zarobljenici odvedeni u zatvor u Bosanskoj Dubici, gdje su svakodnevno bili ispitivani i mučeni.

Među onima koji su preživjeli ovaj masakr je povratnik u Kozarac Sead Čirkin, koji je također bio ranjen, zarobljen, te kasnije razmijenjen, kada se priključio Armiji RBiH. Danas je Čirkin i žrtva progona Bošnjaka Kozarca protiv kojih policija RS podnosi prijave da su, tobože, oni činili zločine nad Srbima, o čemu je naš list već izvještavao.

- Duže od 20 godina žrtve traže barem djelić pravde da oni koji su počinili zločin u Bosanskoj Dubici budu procesuirani i konačno se nadamo da će do toga i doći - kaže nam Čirkin.

Ubistva Prijedorčana na graničnim područjima prema Bosanskoj Dubici još su neistražena

Prema nekim saznanjima, na koja ukazuje  i ova zakašnjela ali neizbježna tužba BH Tužilaštva, vojne i policijske  snage bile su angažovanje pri pokolju muslimana u Prijedoru (selo Kozarac) i odvođenju civila u Prijedorske logore Omarska, Trnopolje i Keraterm, kao i tajne logore na području Bosanske Dubice. Prema tim saznanjima, masovne grobnice, kao djelo tih postrojbi nalaze se na obroncima  Kozare, u rejonu Banjsko-turističkog centra „Mlječanica“ i rejonu šumskih baraka dubičkog  Preduzeća „Šumarija “. Mnogi muslimani Kozarca, koji su u vrijeme napada na Kozarac, pokušali naći spas bijegom ka Hrvatskoj kroz dubička sela Pucari, Vojskova, Moštanica, Sjeverovci hvatani su i odmah likvidirani na lokacijama gdje su i uhvaćeni. Za utvrđivanje razmjera ovih zločina trebalo je detaljno ispitati i pregledati rejone Baraka “Šumarije” u Mlječanici, selo Međuvođe, barake u blizini manastira Moštanica i selo Moštanica u optini Bosanska Dubica.

U namjeri da osujeti optužbe za ove zločine, da im umanje „rejting” i pripišu ih žrtvama, kao u aktuelnom slučaju Šemsudina Mehmedovića,  policija Rs je sredinom maja ove godine prejudicirajući slučaj uhapsila i optužila za navodne zločine nad Srbima preživjele u kozaračkom masakru Samira Alukića (46) i Fikreta Hurkića (56), što je diglo na noge i alarmiralo ne samo Prijedor, već čitavu bh javnost.

Najodgovorniji za ratne zločine su u vrhovima entitetske vlasti Rs
I ovaj Dubički slučaj nam pokazuje gdje se skrivaju najodgovorniji izvršioci zločina počinjenih u vremenu od 92 do 95. na području BiH. Skrivaju se u vrhovima vlasti. Dok god se ne raskopaju korumpirana gnijezda izvršne zakonodavne i sudske vlasti BiH, prije svega u entitetu Rs, gdje neprikosnoveno vlada Dodikov klan,  počinioci zločina i razni kriminalci iz nižih nivoa vlasti neće doći na optuženičke klupe i odgovarati za počinjene zločine. Zaštićena svojim visokim položajima i dopunjavana  samo poslušnicima  Dodikova vlast se održava u lancu, koji se se sve jače steže o vrat naroda. A Dubičanac Ćurguz Pantelija, kojeg iz milja zovu Dodikovim pionirom, je samo karika koja učvršćuje i održava čvrstim lanac zločinačke klike u genocidnoj Rs.

Izvor Federalni mediji

PREVAŽNO! SVJETSKI POZNATI KARDIO KIRURG PROGOVARA: ŠTO ZAISTA UZROKUJE SRČANE BOLESTI?

Od 2010. na ovom blogu tvrdim da je strah od masnoće i kolesterola jedan veliki i neutemeljeni mit i zabluda, i da je kampanja protiv kolesterola najveća prijevara 20-tog stoljeća. Što kažete vi, poštovani liječnici, koji ste slučajno nabasali na ove stranice?

Evo što kaže doktor medicine Dwight Lundell:
(Prijevod s engleskog: Anita Šupe)

Mi liječnici, uz svo naše obrazovanje, praksu, znanje i autoritet, često posjedujemo popriličan ego radi kojeg vrlo teško priznajemo da smo u krivu. Dakle, evo: otvoreno priznajem da sam bio u krivu. Kao kardio kirurg s 25 godina radnog iskustva, nakon što sam obavio preko 5 000 operacija na otvorenom srcu, došlo je vrijeme da ispravim ono što je krivo s medicinskim i znanstvenim činjenicama.   Dugi niz godina radio sam s drugim istaknutim liječnicima, tzv. opinion makerima – kreatorima javnog mišljenja. Bombardirani znanstvenom literaturom, kontinuirano pohađajući obrazovne seminare, mi kreatori javnog mišljenja inzistirali smo na tvrdnji da srčane bolesti nastaju zbog povišenog kolesterola u krvi.   Jedina prihvaćena terapija bila je prepisivanje lijekova za snižavanje kolesterola i dijeta sa jako ograničenim unosom masnoće. Potonje bi naravno snizilo kolesterol kao i same srčane bolesti. Odstupanja od ovih preporuka smatrana su herezom i  zlouporabom.   Ali ovo ne funkcionira!   Ove se preporuke ne mogu više ni znanstveno a ni moralno opravdati. Otkriće od prije nekoliko godina, da je pravi uzrok srčanih bolesti upala u arterijama polako dovodi do smjene paradigmi u načinu tretiranja srčanih i drugih kroničnih bolesti.   Davno uspostavljene prehrambene preporuke dovele su do epidemije pretilosti i dijabetesa, koji su po smrtnosti, ljudskoj patnji i materijalnom trošku nadmašili svaku drugu pošast u povijesti čovječanstva.   Unatoč činjenici da 25% stanovništva uzima skupe statine (lijekove za snižavanje kolesterola) i unatoč činjenici da smo smanjili unos masnoće u našoj prehrani, ipak će ove godine od srčanih bolesti umrijeti više Amerikanaca nego ikada prije.    Statistika iz American Heart Associations pokazuje da 75 milijuna Amerikanaca trenutno pati od srčanih bolesti, 20 milijuna boluje od dijabetesa i 57 milijuna ima pred-dijabetes. Ovi poremećaji svake godine pogađaju sve mlađe osobe, u sve većem broju.   Jednostavno rečeno, bez upalnog procesa prisutnog u tijelu, ne postoji način da se kolesterol nakupi u stijenkama krvnih žila i da uzrokuje srčane bolesti i moždani udar. Bez upalnog procesa, kolesterol bi slobodno cirkulirao po cijelom tijelu onako kako je to priroda odredila. Upala je ta koja uzrokuje da kolestrol ostane zarobljen u krvnim žilama.   Upala nije ništa komplicirano – to je jednostavno prirodna obrana našeg tijela protiv napadača kao što su bakterije, toksini ili virusi. Ciklus (proces) upale savršen je način kako se naše tijelo štiti od ovih bakterijskih i virusnih napadača. Međutim, ako kronično izlažemo tijelo ozljedama od toksina ili od hrane za koju naše tijelo nije stvoreno da je prerađuje, tada nastaje stanje kronične upale. Kronična upala (inflamacija) je isto toliko štetna, koliko je akutna (trenutna) upala korisna.   Koja bi se promišljena osoba dobrovoljno izlagala hrani ili drugim tvarima za koje se zna da uzrokuju ozljede u tijelu? Pa, pušači možda, ali oni to barem rade namjerno i svjesno.   Mi ostali jednostavno slijedimo službeno preporučenu prehranu koja je siromašna zasićenim mastima ali bogata višestruko nezasićenim mastima i ugljikohidratima, bez da znamo da time uzrokujemo opetovane ozljede na našim krvnim žilama. Ove opetovane ozljede uzrokuju kroničnu upalu koja dovodi do srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa i pretilosti.   Dopustite da ponovim: ozljede i upale u našim krvnim žilama uzrokovane su prehranom s premalo masnoće koja se preporučuje od vodećih medicinskih krugova.   Koji su najveći krivci za kronične upale? Vrlo jednostavno, to je pretjerana upotreba visoko prerađenih ugljikohidrata (šećer, brašno i svi proizvodi napravljeni od njih) kao i pretjerana upotreba biljnih ulja bogatih omegom 6, kao što su sojino, kukuruzno i suncokretovo ulje koji se nalaze u velikom broju industrijskih prerađevina.   Izdvojite trenutak i vizualizirajte da opetovano trljate četkom po mekanoj koži dok ne postane crvena i skoro prokrvari. Zamislite da ovo radite nekoliko puta na dan, svaki dan, pet godina. Ako biste mogli podnijeti ovo bolno četkanje, imali biste krvavo, otečeno, inficirano područje koje postaje sve gore sa svakim ponavljanjem ozljede. Ovako otprilike izgleda upalni proces koji se možda događa u vašem tijelu – upravo sada.   Bez obzira gdje se upalni poces događa – unutra ili izvana – potpuno je isto. Ja sam zagledao unutar tisuća i tisuća arterija. Bolesne arterije izgledaju kao da je netko uzeo četku i strugao po njihovim stijenkama. Nekoliko puta dnevno, svaki dan, hrana koju jedemo stvara male ozljede koje se pretvaraju u veće ozljede i uzrokuju da tijelo konstantno odgovara upalnim procesom.   Dok uživamo u okusu slatkog peciva, naše tijelo alarmantno reagira kao kad kakav napadač objavi rat. Hrana natrpana šećerom i ugljikohidratima, procesirana s omega 6 mastima radi produžene trajnosti, predstavlja okosnicu američke prehrane zadnjih 6 desetljeća. Ovakva hrana polako truje sve.Šećer, brašno i biljna ulja uzročnici su srčano-žilnih bolesti Kako jedenje običnog slatkog peciva može stvoriti kaskadu upalnih procesa koji nas čine bolesnima?   Zamislite da prolijete sirup po tipkovnici i imate predodžbu onoga što se događa unutar jedne stanice. Kad konzumiramo ugljikohidrate, šećer u krvi rapidno raste. Kao odgovor, gušterača izlučuje inzulin čija je primarna svrha potjerati šećer u stanice gdje se pohranjuje za energiju. Ali ako je stanica puna i ne treba glukozu (šećer), odbija taj ekstra šećer. Tada šećer u krvi opet raste proizvodeći još više inzulina koji glukozu (šećer) pretvara u mast.   Kakve ovo ima veze s upalom? Šećer u krvi ima vrlo preciznu kontrolu. Suvišne molekule šećera vežu se za različite proteine koji oštećuju stijenke krvnih žila. Ovo opetovano oštećenje na stijenkama krvnih žila pokreće upalni proces. Kad pumpate svoj šećer u krvi do visokih razina nekoliko put na dan, to je kao da ste uzeli brusni papir i brusite unutrašnju stranu osjetljivih krvnih žila.   Iako ovo ne možete vidjeti, budite sigurni da je to tako. Ja sam to vidio kod preko 5000 pacijenata tijekom 25 godina, kojima je svima bila zajednička – upala u arterijama.   Da se vratimo na slatko pecivo. Ova poslastica nevinog izgleda ne samo da sadrži šećer, već je pečena u jednom od brojnih omega 6 ulja kao što je sojino ulje. Čips i krumpirići natopljeni su sojinim uljem, sve industrijske prerađevine sadrže omega 6 ulja radi produžene trajnosti. Iako su omega 6 masnoće esencijalne – dio su svake stanične membrane i kontroliraju što se događa unutar i izvan stanice – one moraju biti uispravnom omjeru s omega 3 masnoćama.   Ako se ovaj omjer poremeti prekomjernim unošenjem omege 6, stanične membrane proizvode kemijske spojeve citokine, koji izravno uzrokuju upalu.   Današnja američka prehrana proizvodi ekstremnu neravnotežu između ovih dviju masnoća. Omjer između omege omege 6 i omege 3 kreće se od 15:1 pa do 30:1 što dovodi do ogromne kolilčine citokina koji uzrokuju upale. U današnjim uvjetima, omjer od 3:1 bi bio optimalan za zdravlje.   Da stvar bude još gora, prekomjerna tjelesna težina koju nosite zbog konzumiranja ovakve hrane, stvara preopterećene masne stanice koje izlučuju velike količine proinflamatornih kemikalija (koje izazivaju upale) koje još više pogoršavaju ozljede izazvane visokim šećerom u krvi. Proces započet slatkim pecivom u ustima pretvara se u začarani krug koji tijekom vremena dovodi do srčanih bolesti, dijabetesa i konačno do Alzheimerove bolesti, kad se upalni proces nesmanjeno nastavlja u nedogled.   Ne možemo pobjeći činjenici da što više industrijski prerađene hrane konzumiramo, to više potičemo stvaranje upale, iz dana u dan. Ljudsko tijelo ne može preraditi, niti je dizajnirano da bi konzumiralo hranu nakrcanu šećerom i natopljenu u omega 6 ulja.   Postoji samo jedan način za suzbijanje ovih upalnih stanja, a to je povratak na hranu u svom izvornom obliku. Za izgradnju mišića, jedite više proteina. Birajte ugljikohidrate u obliku povrća i voća. Smanjite ili potpuno izbacite inflamatorna omega 6 ulja  kao što su sojino, suncokretovo i kukuruzno ulje, kao i hranu koja ih sadrži.   Jedna žličica kukuruznog ulja sadrži 7,280 mg omege 6, jedna žličica sojinog ulja sadži 6,940 mg. Koristite umjesto toga maslinovo ulje ili maslac pašnih životinja.   Životinjske masnoće sadrže manje od 20% omege 6 i vjerojatnost da mogu izazvati upale puno je manja nego sa navodno ”zdravim” višestruko nezasićenim mastima. Zaboravite ”znanost” koju vam desetljećima utuvljuju u glavu. Znanstveni dokazi da zasićene masnoće uzrokuju srčane bolesti ne postoje. Znanstveni dokazi da zasićene masnoće podižu kolesterol također su vrlo slabi. A kako sada znamo da kolesterol nije uzrok srčanih bolesti, zabrinutost oko zasićenih masnoća postaje sasvim apsurdna.   Teorija o kolesterolu dovela je do preporuka da se smanji unos masnoća što je dovelo do stvaranja upravo one hrane koja izaziva upalne procese. Službena je medicina napravila  užasnu grešku kad je ljudima savjetovala da izbjegavaju zasićene masti i da umjesto njih koriste višestruko nezasićena ulja. Zato sada imamo epidemiju arterijskih upala koje dovode do srčanih i drugih ubojitih bolesti.   Ono što možete učiniti je da birate cjelovitu hranu kakvu je servirala vaša baka, a ne onu kojoj se okrenula vaša mama kad su prodavaonice počele nuditi industrijske prerađevine. Izbacivanjem inflamatorne hrane i konzumacijom esencijalnih nutrijenata iz svježe neprerađene hrane, popravit ćete štetu koju ste godinama izazivali u svojim arterijama i cijelom tijelu konzumirajući tipičnu američku prehranu.   Dr. Dwight Lundell bivši je šef i glavni kirurg Banner Heart bolnice u Mesi, Arizona. Imao je i privatnu praksu, Cardiac Care Center također u Mesi, Arizona. Nedavno je dr. Lundell napustio kirurgiju da bi se posvetio nutricionističkom liječenju srčanih bolesti. Osnivač je zaklade Healthy Humans koja promiče ljudsko zdravlje s naglaskom da se velikim kompanijama pomogne u promoviranju zdravlja. Također je i autor knjiga The Cure for Heart Disease i The Great Cholesterol Lie.  

Tekst na engleskom World Renown Heart Surgeon Speaks Out On What Really Causes Heart Disease

Rambo Amadeus: Zašto glumimo bogove i po svom nahođenju odlučujemo kom djetetu pomažemo, a kom ne?

Poznati muzičar Rambo Amadeus poručio je građanima Srbije, povodom vijesti o smrti Tijane Ognjanović, da ubuduće odluke o tome kom djetetu najprije treba pomoći valja prepustiti profesionalcima.

Dodaje da svako od nas boljitku može da doprinese ulažući u zdravstvo zemlje i izmirujući svoje obaveze prema tom segmentu države

Status ovog pjevača, objavljen na društvenoj mreži Fejsbuk, prenosimo u cjelosti.

"Tijana je umrla. Anđeli s njom. Saučestvujem u neizmjernom bolu roditelja, prijatelja, rodbine. Nisam je poznavao. Ni nju, ni njene roditelje, prijetelje, rodbinu. Za njen, medicinski veoma težak, slučaj saznao sam spletom okolnosti. To je situacija u kojoj čovjek jednostavno ne može da kaže ne i da se ogluši o poziv za pomoć.

Iako su na klinici u Beču davali 2 posto šanse u uspjeh operacije, a kasnije i taj obeshrabrujući postotak opovrgli, američki Hjuston je dao nadu, naravno, uz astronomski visoku cijenu operacije. Milion dolara. Ni više ni manje.

Šta je milion dolara za život bilo kog djeteta? Ništa. Bezvrijedna gomila papira.

Mnoge moje kolege, nadahnute spašavanjem jednog dječijeg života, razletile su se u strijelce po medijima, neki su uz to i dobrano odriješili kesu. Pare su poslije nekog vremena skupljene.

Na žalost, mala Tijana operaciju, saglasno prethodnim realnim medicinskim prognozama, nije izdržala.

Svi koji su učestvovali u akciji tuguju, ali imaju mirnu savjest. Dali su sve od sebe.

Astronomsku cifru, koju je Hjuston tražio, građani Srbije su skupili.

I skupila je siromašna Srbija i preko toga, za kompletno mukotrpno i dugotrajno liječenje male Tijane, u najelitnijoj i najskupljoj bolnici na svijetu.

Ali, Tijana nije uspjela. Osim tuge u srcu, osjećam se lijepo što živim među ljudima koji su saosjećajni i solidarni, brižni za tuđu djecu, koji su od svojih malih penzija, svog skromnog života, odvojili dio za malu Tijanu.

Pa, gdje smo pogriješili?

Nigdje.

Sve smo uradili kako treba.

Osim što smo, pored stotine teško bolesne djece, spletom slučajnih okolnosti, odlučili da pomognemo baš maloj Tijani, na žalost, bezuspješno.

Jer bolesne djece, kojoj treba pomoć, ima puno. Možda smo se odlučili za Tijanu, jer je njen slučaj bio najbeznadežniji, najteži.

A ko je taj koji može da procijeni kome je više potrebna pomoć, a kome manje?

Ta teška odluka mora da se prepusti profesionalcima. Iskusnim ljekarima, koji imaju ukupnu sliku zdravstvenog stanja nacije, i posao im je da odrede prioritete liječenja.

Da li smo, istom ovom akcijom mogli da spasimo neko drugo dijete? Ili desetoro druge djece? To su teška moralna pitanja, mislim da bi nama, ignorantima u nauci koja se zove medicina i zdravstvo, trebalo da bude strogo zabranjeno da se tako teškim odlukama bavimo.

Srbija ima zdravstveni sistem koji je dobar, samo mu nedostaje novac. Koliko bi za nas bilo sve bezbolnije da humanitarnim i drugim akcijama zapravo punimo zdravstveni fond i prepustimo ekspertima da barataju sredstvima na najadekvatniji način?!

Ili treba svaka popularna ličnost za sebe, po svom nahođenju, taštini i sujeti da bira kom će djetetu pomoći, a kom ne.

Da se u toj dilemi igra malog, lokalnog Boga, koji je svojom odlukom nekoj djeci postao Anđeo spasitelj, a drugoj djeci, automatski, koja nisu dobila njegovu pomoć, tim činom postao dželat?!

Tijana je, nadam se u Raju. Mi ostali, koji smo ostali da se pržimo u paklu zemaljskih dilema, treba samo da se pitamo, šta je to što nas tjera da glumimo Bogove, da odlučujemo kom ćemo djetetu pomoći, a kom nećemo pomoći uopšte.

Koliko je djece, dok smo se nadali za Tijanino zdravlje, umrlo bez neophodne skupe medicinske pomoći, a za njih je možda bilo neke šanse?

Možda je ipak jedino rješenje da, kao i sav civilizovan svijet, novac uplaćujemo u zdravstveni fond, redovno, s odgovornošću i ljubavllju.

Iako tako naše "uzdarje" nije personalizovano i vidljivo, nego je upućeno jednako prema svoj djeci koja su rođena, kao i onoj koja se upravo rađaju, koja nemaju još ni ime.

Zdravstvo je ipak ozbiljna i kompleksna nauka, pa je ispravno da stručnjaci treba da odrede šta od tih para i kada treba da se ulaže u liječenje, preventivu, edukaciju.

Dinar u preventivu daje više nego sto dinara u liječenju.

Tijana, budi naš Anđeo i pokaži nam ispravan put. Građani su pokazali visoku svijest, empatiju i solidarnost. Nauči nas, ili nam bar šapni, da počnemo da gajimo povjerenje prema našim ljekarima i zdravstvu uopšte, koje je dobro zahvaljujući nadčovječanskim naporima ljudi koji u njemu rade. Nauči nas da naše humanitarne akcije usmjerimo svi u istu kasu, kasu zdravstva.

Jer ta institucija, sa armijom ljekara, doktora, profesora, sestara, hirurga i zdravstvenih stratega ipak najbolje zna da procijeni kako se domaćinski vodi ovaj škakljivi, suptilini, a najvažniji zadatak u državi. Kako se čuva zdravlje Nacije.

Ja ne znam šta ćete danas vi da radite. Ja znam. Upaliću svijeću za malog Anđela, našu Tijanu, i provjeriću koliko sam novca dužan zdravstvenom fondu, da to hitno izmirim, u nadi da će to makar malo umiriti moju uzburkanu savjest, u nadi da će dinar koji dam u zdravstvo najbolje naći put do svakog djeteta kome je potrebna pomoć.

Americi, Hjustonu, Beču, svaka čast. I njihovoj medicini. Podsjećam da su naši doktori do prije koju godinu u sred Beograda vršili najkompleksnije transplantacije srca.

Pacijent nije trebalo da izbroji million već samo na šalteru, prilikom prijema, da preda ovjerenu knjižicu.

Tijana, osvijetli nam put."
http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Rambo-Amadeus-Zasto-glumimo-bogove-i-po-svom-nahodjenju-odlucujemo-kom-djetetu-pomazemo-a-kom-ne-201395.html

Стразбур- БиХ изгубила спор због суђења за злочине

Европски суд за људска права у Стразбуру оборио је данас пресуду Суда БиХ у случају "Мактоуф и Дамјановић против БиХ" због ретроактивне примјене Кривичног закона у два предмета ратних злочина.

Европски суд за људска права утврдио је, наиме, да су ирачки државјанин Абдуладхим Мактоуфу (54) и Горан Дамјановићу (47), држаљанин БиХ, могле бити изречене блаже казне да је био примијењен Кривични закон из 1976. године.

У пресуди се наводи да је у њиховом случају ретроактивно примијењен Кривични закон из 2003. године који је строжи у односу на Кривични закон СФРЈ из 1976. године, који је био на снази у вријеме извршења кривичних дјела.

Суд БиХ је Мактоуфу изрекао најблажу казну из Кривичног закона из 2003. године од пет година затвора. Ипак, наводи се у одлуци Европског суда за људска права, према Кривичном закону из 1976. године, он је могао да добије казну од годину дана затвора.

Казна од 11 година затвора изречена Дамјановићу, према закону из 2003. године, мало је виша од минималне прописане казне од 10 година. Такође, и у овом случају, према Кривичном закону из 1976. године, Дамјановићу је могла бити изречена казна од пет година затвора.

Према томе, закључио је Суд у Стразбуру, дошло је до повреде члана седам у односу на оба подносиоца представки. Наглашава се, међутим, да то не значи да је у њиховим случајевима требало да буду изречене блаже казне, него само да је требало да буде примијењен Кривични закон из 1976. године.

Суд је одредио да је БиХ обавезна да сваком од подносилаца представки плати износ од 10.000 евра на име трошкова поступка", наводи се у одлуци Суда.

Суд БиХ прогласио је кривим и осудио оба подносиоца представки за ратне злочине против цивилног становништва почињене у периоду ратних сукоба од 1992. до 1995. године.

Мактоуф и Дамјановић жалили су се да је у њиховом случају ретроактивно примијењен Кривични закон БиХ из 2003. године који је строжи у односу на Кривични закон СФРЈ из 1976. године, а који је био на снази у време извршења кривичних дјела, 1992. и 1993. године.

Мактоуф је осуђен на петогодишњу затворску казну због учешћа у злочинима над цивилима почињеним у октобру 1993. на подручју општине Травник. Он је, како се наводи, помогао незаконито хапшење, затварање и отмицу више цивила хрватске националности.

Дамјановић је у децембру 2007. осуђен на 11.годишњу казну затвора због учешћа у премлаћивању групе заробљених Бошњака у насељу Бојник у Сарајеву.

Многи адвокатски тимови упозоравали су да пракса суда да примјењује нови закон значи кршење основних права оптуженика због предвиђених двоструко виших казни.

Након ове одлуке постоји могућност да "падају у воду" све досадашње пресуде Суда БиХ у предметима ратних злочна, донесене ретроактивном примјеном закона која је у супротности са Европском конвенцијом о људским правима.

Додик: Сатисфакција за представнике РС

Предсједник СНСД-а Милорад Додик изјавио је тим повофом да су представници РС добили сатисфакцију данашњом одлуком Европског суда јер су од раније указивали на неприхватљиву ретроактивну примјену кривичног закона БиХ.

Додик је нагласио да је тиме потврђено да је РС била у праву и да ће то оснажити "њену борбу против суда и Тужилаштва БиХ који су наметнути од стране високих представника и изван су Дејтонске и уставне структуре БиХ".

Радојичић за оставку Медџиде Кресо

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић изјавио је данас да је одлука Европског суда за људска права у Стразбуру у случају “Мактоуф и Дамјановић против БиХ” директан шамар Суду БиХ, Уставном суду БиХ и правосуђу БиХ за све што су радили претходних десет година, преносе агенције.

- Ово имплицира да ће сви судски поступци у којима су прије свега лица српске националности пред Судом БиХ, али и другим судовима суђени за ратне злочине ретроактивном примјеном Кривичног закона БиХ ићи на ревизију - рекао је новинарима Радојичић, нагласивши да би, због наведене одлуке, најодговорнија лица у правосуђу БиХ, а прије свега предсједник Суда БиХ Медџида Кресо требали поднијети оставку.

Он је истакао да је све оно што је Српска говорила у протеклих неколико година о пристрасности, неспособности и непрофесионалности Суда БиХ и неких других институција добило потврду након данашње одлуке.

Радојичић је напоменуо да је у наведеном случају утврђена повреда члана седам Европске конвенције о људским правима, што је изузетно ријетко у пракси Европског суда.

- Причу о структурисаном дијалогу смо покренули са питањима која се тичу ретроактивне примјене Кривичног закона БиХ, неселективног изузимања предмета, неефикасности и дискриминације. У свим разговорима са ЕУ речено нам је да смо од четири тачке били у праву у три, а са овом пресудом се показује да смо у потпуности били у праву - додао је Радојичић.

Он је апеловао на све да се финансијски помогне Фонд за помоћ оптуженима и њиховим породицама, који ће омогућити ревизију суђења која су неправично вођена пред Судом БиХ.

- Суд БиХ је за десет година потрошио стотине милиона КМ грађана ове земље, али и различитих донација да би се доказало да није радио у складу са законом - закључио је Радојичић.

Мијовић: Домаћи органи имају право на поништење одлука

Чињеница је да постоји низ идентичних случајева, као што је случај "Мактоуф и Дамјановић", против којих је Суд БиХ примјењивао ретроактивно Кривични закон из 2003. године. Међутим, то не значи да ће након одлуке Европског суда за људска права у Стразбуру, те одлуке бити аутоматски поништене, појашњава бивши дугогодишњи судија Европског суда, Љиљана Мијовић.

У изјави за Радио РС, она је навела да би домаћи органи имали право да одлуке као што је у случају „Мактоуф и Дамјановић“, пониште, међутим у такву одлуку, наша сумња.

Ковачевић: Опште је познато да Суд БиХ није уставна категорија

Савјетник министра правде Републике Српске Никола Ковачевић оцијенио је одлуку Европског суда за људска права у Стразбуру у случају “Мактоуф и Дамјановић против БиХ” као побједу владавине права, те истакао да она има изузетан значај за једнакост грађана БиХ пред законом.

Ковачевић је истакао да је овом одлуком Суд у Стразбуру констатовао да Суд БиХ није могао ретроактивно примјењивати Кривични закон БиХ.

Он је подсјетио да је због ретроактивне примјене Кривичног закона и почео структурални дијалог о правосуђу.

- Опште је познато да Суд БиХ није уставна категорија. Друго, да Суд БиХ рјешава у кривичним стварима у првом и другом степену, такође, је недопустиво. Те двије чињенице се не могу приписати судијама у суду, јер је ријеч о наметнутим законима. Према томе, суд је дужан да примјењује закон, а када је у питању ретроактивна примјена кривичног закона онда се то може приписати искључиво судијама тог суда, јер је судија дужан да ради по Уставу и закону - рекао је Ковачевић.

Он је нагласио да је поражавајућа чињеница да је Суд БиХ ретроактивно примјењивао Кривични закон, јер је опште правило да се у кривичним стварима увијек примјењује кривични закон који је важио у вријеме извршења кривичног дјела, а нови закон само ако је блажи за починиоца кривичног дјела.

Ковачевић је указао да је то чињеница о којој Суд БиХ није водио рачуна, те да се сада поставља питање судбине пресуда које је донио тај суд по основу Кривичног закона БиХ ретроактивно.

Према његовим ријечима, то је правно питање у којем правна струка мора заузети мишљење и став.

- Имате неког ко је осуђен на 30 година затвора за кривично дјело ратног злочина по закону који се није могао примјењивати зато што је ријеч о закону који је строжи у односу на учиниоца кривичног дјела - објаснио је Ковачевић.

Он је поновио да то заслужује озбиљну анализу, као и анализу статуса Суда БиХ, без обзира на његово мјесто и улогу.

Митровић: Коначно мало правде у држави неправде

Одлуком Европског суда за људска права у Стразбуру у случају “Мактоуф и Дамјановић против БиХ” показано је коначно мало правде у држави неправде, изјавио је предсједник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић.

Митровић је рекао да се након ове одлуке очекује да одговорни у правосуђу БиХ одговарају.

- Очекује се да, прије свега, одговарају или да буду смијењени они који су дозвољавали и протежирали досадашње пресуде, поготову на штету српског народа, због чега је кршено једно опште правило и конвенције, и то почевши од Високог судског и тужилачког савјета и Суда БиХ - истакао је Митровић.

Којић: Потврђена “трулост” правосуђа БиХ

Одлуком Европског суда за људска права у Стразбуру у случају “Мактоуф и Дамјановић против БиХ” потврђена је “трулост” правосудног система на нивоу БиХ, изјавио је вршилац дужности директора Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Републике Српске Милорад Којић.

Којић је истакао да је овом одлуком потврђено да је исправно све оно што су заступали представници Републике Српске о структуралном дијалогу.

- Показало се да је исправно све оно што смо до сада заступали и због чега је и покренуто питање референдума, а једно од основних питања била је управо та ретроактивна примјена Кривичног закона БиХ, а касније и структурални дијалог - додао је Којић.

Напомињући да има много Срба осуђених по ретроактивној примјени Кривичног закона БиХ, Којић је истакао да очекује у наредном периоду да ће бити извршена ревизија тих пресуда, којима су нарушена основна људска права.

- Сљедећи битан корак је да се покрене одговорност предсједнице Суда БиХ Медџиде Кресо, јер она заступа тај суд и мора да сноси одређене посљедице - истакао је Којић.

Златковић: Изузетно важне одлука Европског суда

Министар правде Републике Српске Горана Златковић изразила је задовољство због одлуке Европског суда за људска права у Стразбуру у случају “Мактоуф и Дамјановић против БиХ” да Суд БиХ није требало ретроактивно да примијени Кривични закон из 2003. године у два предмета ратних злочина.

- Имала сам наду да ће неко у правосудним институцијма прихватити наше тврдње да починилац кривичног дјела може да одговара само по оном закону који је важио у вријеме извршења кривичног дјела - рекла је новинарима Златковићева, напоменувши да има више разлога за оставку предсједника Суда БиХ Медџиде Кресо.

Она је истакла да је структурални дијалог о реформи првосуђа БиХ започео како би се престало са ретроактивном примјеном Кривичног закона БиХ.

- Вјероватно ће се поставити питање шта чинити са оним предметима гдје су починиоци кривичних дјела осуђени по Кривичном закону БиХ. Сваки појединачан случај сигурно ће ићи у ревизију - закључила је Златковићева.

БОРС: Постојање Суда БиХ доведено у питање

Након данашње пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру у предмету “Мактоуф и Дамјановић против БиХ” поставља се питање даљег постојања Суда и Тужилаштва БиХ, као и ко ће сносити одговорност за моралну, материјалну и нематеријалну штету која су претрпјела лица пресуђена пред Судом БиХ, саопштено је из Борачке организације Републике Српске.

У саопштењу се наводи да је овом пресудом потврђена чињеница на коју БОРС годинама упозорава – да Суд БиХ суђењем према Кривичном закону из 2003. године намјерно крши људска права, а посебно права Срба.

У БОРС-у напомињу да се по овом закону пресуђује само Србима, а не Хрватима и Бошњацима.

- Данашња пресуда је потврдила да је Суд БиХ политичка институција која није направљена да суди према закону већ према потребама појединих политичких кругова из Сарајева који су правосудним средствима и пресудама Суда БиХ покушали потврдити своје ратне циљева, а то је да су Срби агресори, геноцидан народ и лоши момци који су починили бројне злочине и заслужили дуготрајне казне, а сви остали су невини и жртве - наглашава се у саопштењу.

У БОРС-у кажу да, након данашње пресуде, очекују да ће Суд БиХ поништити све пресуде изречене Србима пред његовим судским вијећима, те да ће руководство Суда БиХ, на челу са његовим предсједником Медџидом Кресо, поднијети оставке јер су радили мимо Устава и незаконито.

- Нажалост, вријеме ће показати да Суд БиХ није једина накарадна институција која функционише у сложеној државној заједници званој БиХ, него да су и бројне друге институције формиране с циљем да Србе прикажу јединим кривцима за протекли рат, а све остале жртвама - истичу у БОРС-у.

Sjemenke liiječe rak - Farmaceuti u šoku, ostaju li bez posla?

Jesu li sjemenke kajsije prirodni izvor supstance koja ubija stanice raka bez uništavanja zdravlja i udarca po džepu pacijenata? Esencijalni sastojak zove se l e a t r i l ili vitamin B17

Ako u ovom ima istine, zašto se za tu informaciju ne zna? Zašto su izjave ljudi koji su izliječeni ili koji su izliječili druge cenzurirane ili su oni čak i zatvarani. Možda ima nešto u njihovim tvrdnjama?

Imajte na umu da industrija koja se bavi rakom, prema realnim procjenama, raspolaže godišnje sa preko 200 bilijuna dolara širom svijeta. Postoji mnogo različito pozicioniranih udruženja u sklopu te industrije koji bi ostali bez posla kad bi presušili izvori novca zajedno sa objavom vijesti da su se pojavili jeftiniji, mnogo manje štetni i mnogo efikasniji lijekovi koji su uz to i lako dostupni.

Velike farmacije jednostavno bi nestale.

Sjemnke plodova zrelih kajsija ili marelica, sve što vam treba je 2-3 dana sušenja na Suncu, nakon toga ih tučete isto kao i bademe, u sredini sjemnke kajsije se nalazi ukusna mesnata jezgra nalik pravom bademu.

Osušena mesnata jezgra kajsija, kao što smo rekli nalikuje na bademe. Jesti ih možete koliko hoćete, ukusne su i zdrave i možete ih čuvati kao i bademe cijelu godinu.

Što je zapravo leatril ili B17?

1952. biokemičar Dr Ernst Krebb Jr. iz San Franciska , zaključio je da je rak metabolička reakcija tijela na lošu prehranu i da bi hranjive tvari koje nedostaju u modernoj čovjekovoj prehrani mogle biti ključ za prevladavanje raka. Njegovo istraživanje dovelo je do spoja pronađenog u preko 1200 jestivih biljaka koje nalazimo u prirodi. Taj spoj je a m a g d y l i n .

Pripadnici plemena Hunza, spremaju i suše kajsije, ništa se ne baca, meso kajsije i sjemenke se suše, sve se jede (osim tvrde kore sjemenke). Ovo je jedini narod na svijetu koji nikada nije imao ni jedan slučaj raka!!!!

Amagdylin je nađen u najvećim koncentracijama i zajedno sa neophodnim enzimima – u jezgri sjemenke kajsije. Poznato je da primitivno pleme Hunza konzumira velike količine jezgri iz sjemenki kajsija. Tvrda kora se razbije da bi se došlo do mekane jezgre. Nije poznat nijedan slučaj raka među pripadnicima tog plemena…ikada. I žive dugo i zdravo. Leatril je proizveden jednostavnom ekstrakcijom amagdylina iz meke jezgre sjemenke kajsije, pročišćen i koncentriran.

Amagdylin je nitrilosid. Nitrilosidi su teški za klasificiranje jer, nalaze se u hrani, a sami po sebi nisu hrana. Kao i nitrilosid, amgdylin strukturom nalikuje grupi B vitamina pa ga je dr. Krebb nazvao B17, s obzirom na to da je dotad bilo izolirano 16 vitamina iz B grupe.
Dr Krebb je ubrizgao sebi leatril da bi bio siguran da nema toksične učinke. Proveo je daljnja ispitivanja na životinjama i kulturama u laboratoriju te zaključio da leatril mora biti učinkovit u liječenju raka. Usput, standard Američke agencije za lijekove i hranu (FDA) za sigurnost lijekova poznat je i kao LD50, gdje LD predstavlja smrtonosnu dozu (lethal dose), a 50 je postotak laboratorijskih životinja otrovanih testnim lijekovima do te mjere da umiru.

Dok god je postotak ubijenih životinja ispod 50%, FDA će za takav lijek izdati odobrenje!

Budući da se leatril dobiva direktno od hranjive supstance koju nalazimo u prirodi, a nije proizveden kemijski u laboratoriju, nemoguće ga je patentirati. I naravno, nije otrovan. Drugim riječima, kao što je slučaj sa svim prirodnim materijama koje iscjeljuju, veliko farmaceutsko carstvo i AMA (American Medical Association) ne mogu se obogatiti ni na račun ove supstance, ni na račun dugoročnih nuspojava nastalih dugotrajnim korištenjem ovog lijeka.

Postoji više svjedočenja oboljelih od raka koji su se izliječili samo žvačući velike količine sjemenki kajsije.

Sjemenke su konzumentima mnogo dostupnije od leatrila koji je FDA zabranila 1971. godine. Leatril je teško, ali ne i nemoguće, proizvesti. Sjemenke su zapravo mekane, bademaste jezgre gorkastog okusa smještene unutar tvrde koštice. Koriste se tako da se mekane jezgre vade iz tvrde koštice. U svakom slučaju, dostupne su i nisu skupe.

Kako djeluju?

Amagdylin sadrži 4 tvari-dvije vrste glukoze , benzaldyhid i cijanid. Cijanid i benzaldyhid su otrovi ako se nađu otpušteni ili oslobođeni kao čiste molekule ,nevezane u druge molekularne formacije.Mnogo vrsta hrane sadrži cijanid ,ali je ta hrana sigurna, jer je on vezan i zaštićen kao dio druge molekule i stoga ne može prouzročiti štetu.

U normalnim stanicama čak postoje enzimi koji hvataju slobodne molekule cijanida i kombiniraju ih sa sumporom, čineći ih bezopasnima. Taj enzim je rodanaza koja djeluje kao katalizator u reakciji povezivanja slobodnog cijanida i sumpora. Spajanjem cijanida sa sumporom nastaju cianati, neutralna supstanca koja jednostavno prelazi u urin ne oštećujući zdrave stanice.
Ali stanice raka nisu normalne stanice. One sadrže enzim koji druge stanice nemaju-betaglukozidazu. Ovaj enzim, karakterističan samo za stanice raka, odgovoran je za otključavanje enzima koji djeluje na molekulu amagdylina. Ona oslobobađa benzaldyhid i cijanid koji zajedno stvaraju toksičan spoj. On djeluje na beta-glukozidazu koja uzrokuje samodestrukciju stanica raka.

Amagdylin i leatril, zajedno sa zaštitnim enzimima iz zdravih stanica i oslobođenim enzimima iz stanica raka na taj su način sposobne uništiti stanice raka bez ugrožavanja zdravih stanica.

СНСД, СП и ДНС: Чувати и јачати Српску

Република Српска је институционално и политички стабилна и упркос вишегодишњој свјетској економској кризи показује виталност и способност да очува све битне функције, истакнуто је данас на састанку руководства Савеза независних социјалдемократа са руководствима СП-а и ДНС-а.

На састанку је потписана изјава о заједничком политичком дјеловању на нивоу Републике Српске.

У изјави се наводи да наше политичке партије подржавају рјешавање одлуке Суда у Стразбуру у предмету "Сејдић-Финци", на начин како је то раније у више наврата договорено и како су се усагласиле све српске парламентарне политичке партије.

Савез независних социјалдемократа, ДНС и СП позивају су све грађане Српске да се одазову предстојећем попису становништва и домаћинстава те да се изјасне у погледу вјерске и националне припадности.

Партнери су сагласни да политичког мимоилажења унутар наше коалиције нема, а заједнички циљ остаје исти - очувати и јачати Републику Српску.

Делегацију СНСД-а предводио је предсједник Милорад Додик, а чинили су је међународна секретарка и чланица Извршног одбора Жељка Цвијановић, предсједник Извршног одбора Главног одбора Небојша Радмановић и потпредсједник Никола Шпирић.

Делегације СП-а и ДНС-а предводили су предсједници ових странака.

Регистрација предузећа за три дана

Народна скупштина Републике Српске усвојила је данас измјене Закона о регистрацији пословних субјеката у Републици Српској, којим је предвиђена њихова регистрација у року до три дана. Овај Закон предвиђа увођење "једношалтерског система" регистрације путем Агенције за посредничке и информатичко-финансијске услуге.

Усвојен је Закон о класификацији дјелатности Републике Српске, којим се уређују појам, садржај и примјена класификацијске дјелатности Републике Српске.

Народна скупштина Републике Српске усвојила је измјене Закона о АПИФ-у, којим се прописује да ово тијело успоставља и води јединствен регистар привредних друштава и предузетника.

Парламент Српске усвојио је Закон о посебним начинима измирења пореског дуга који предвиђа одгађање плаћања тог дуга једнократно најдуже до годину дана или у једнаким мјесечним ануитетима најдуже до 60 мјесеци, те претварање пореског дуга у власнички удио у привредном друштву.

Otišli U Švedsku Da Beru Jagode, Našli Se U ”Nebranom Grožđu”

Grupa od 70 građana Priboja koji su 6. jula otputovali u Švedsku da beru jagode i borovnice našla se u nebranom grožđu, jer se ispostavilo da je naizgled unosan posao čista prevara.

Umjesto obećanog udobnog smještaja, hrane i dnevnica od po 50 evra, obreli su se u nedođiji duboko u šumama Švedske, na 100 kilometara od granice s Finskom, u memljivom vojnom bunkeru.

Prevario ih zemljak

Dok je desetak nesuđenih berača odmah shvatilo da od posla neće biti ništa i vratilo se u Srbiju istim autobusom kojim su i stigli u Švedsku, ostalih 47 su, u želji da bar izvuku troškove puta, ostali i umalo izgubili glavu. U ovu avanturu, kako za Kurir priča Danilo Kruškonja (28), uvukao ih je Enko Gibanica iz Priboja, koji dugo živi u Švedskoj.

- Obećao nam je da ćemo mjesec i po dana brati močvarne jagode, a poslije toga borovnice. Pošto je obećavao visoku dnevnicu, neki ljudi su čak dali otkaz da bi otišli. Već na mađarskoj granici morali smo da damo 350 evra da nas puste da prođemo, jer nismo imali dokaz kuda idemo – priča Danilo, koji je uz pomoć prijatelja uspio da se vrati.

Ni „j“ od jagoda

Kaže da su poslije 74 sata puta autobusom i dva sata trajektom stigli u Švedsku, 100 kilometara daleko od grada Bodena.

- Smjestili su nas duboko u šumu, gdje se irvasi šetaju kao domaće životinje. Tragova medvjeda bilo je na svakom koraku. Smještaj je trebalo da nam bude stara zgrada bez struje i vode i s polupanim prozorima. Pobunili smo se, pa su nas prebacili u neki memljivi vojni bunker, duboko u šumi, bez hrane i vode.
Kada smo krenuli kamionima do odredišta gdje je trebalo da beremo jagode, izgubili smo se u šumi i naletili na medvjeda, čija mi rika još odzvanja u ušima. Poslije četiri sata jedva smo uspjeli da se domognemo puta i spasimo – kaže Kruškonja i dodaje da za cijeli dan nije moglo da se nabere ni dva kilograma jagoda.

Autobus otišao po ostale berače

Lazar Rvović, predsjednik opštine Priboj, kaže za Kurir da je, kada je iz konsultacija s njihovim rođacima saznao kako su prevareni građani iz Priboja, u ponedjeljak poslije podne poslao autobus i hranu po 47 Pribojaca.

- Kriza je i ljudi su nasjeli na tu priču. Tamo su bez ičega. Prava je tragedija kako su se tamo igrali s ljudima – kaže  Rvović i dodaje da bi nesrećni berači trebalo za dva dana da stignu u Priboj.
(Kurir)

Imenjaci poznatih: Mile Dodik vozi autobus, Tito drži kafanu

Banjaluka - Nije mala stvar kupiti trešnje od Marka Kraljevića, živeti u stanu koji je okrečio Branko Ćopić, ili svako jutro u liftu sretati Petra Kočića. Imenjaci poznatih političara, glumaca, pisaca, partizanskih i mitskih junaka, koji žive u RS, bave se običnim poslovima, ali im je slavno ime ponekad ipak od koristi.

U Srpskoj živi dvadesetak Slobodana Miloševića, među kojima ima poljoprivrednika, majstora, studenata, službenika. Među imenjacima posljednjeg predsjednika SR Jugoslavije je i penzionisani vozač iz Jasenice kod Zvornika.

- Godinama sam vozio autobus u Beogradu i policajci su uvijek zagledali moja dokumenta. Jednom su me kod Batajnice uhvatili da vozim 130 na sat, ali me nisu kaznili, kažu, kako da kazne "svog predsjednika". A drugi put me, bogami, izgrdiše i ispsovaše, jer sam "upropastio državu" - kaže Slobodan.

Autobus vozi i Mile Dodik, privatni prevoznik iz Međeđe kod Kozarske Dubice. Kad neko u njegovom autobusu zapodene priču o politici, Mile uvijek sve okrene na šalu, jer mu je tako, kaže, zgodnije.

- Volio bih da predsjednika Dodika jednom povezem u svom autobusu, pa nek se priča o tome – kaže Mile.  

U Ribniku se već odavno priča o "Titinoj birtiji", u kojoj su se, do prije desetak godina, mještani okupljali uz hladno pivo i domaću ljutu. Tito Todorović (60) je sve do penzije držao kafanu u Donjem Ribniku, a danas živi u obližnjem selu Previja.
- Ime je dobio po maršalu Titu, jest malo neobično, ali on ga se nikad nije odrekao - kaže Titova supruga.

Dok je Tito retko ime, Sava Kovačevića u RS ima na desetine. Većina njih su ime dobili po legendarnom partizanskom heroju, po kome su pedesetih roditelji krstili ne samo sinove, nego i kćeri.

- Moj pokojni otac je bio partizan i komandant Sutjeske je bio njegov idol, a pošto se prezivamo Kovačević, meni je dao ime Sava – kaže gospođa Sava Kovačević, penzionerka iz Prijedora.

U RS je često i ime Mladen Stojanović. Među tridesetak imenjaka slavnog doktora sa Kozare ima i novinara, agronoma, preduzetnika …

Srpska ima i svog Ljubišu Samardžića i to ne jednog, nego dvojicu. Ljubiša Samardžić (45) iz Zvornika je obućar, a njegov nešto mlađi imenjak iz Karanovca kod Doboja se bavi peradarstvom. Ljubiša peradar kaže da rado gleda filmove slavnog imenjaka, a omiljeni mu je "Bitka na Neretvi".

Iako nosi ime čuvenog pisca i živi u ulici pjesnika Mladena Oljače u Banjaluci, penzionisani moler Branko Ćopić (62) prizanje da ga književnost ne zanima.
- Nisam u rodu sa piscem, niti sam po njemu dobio ime, sve je to puka slučajnost - kaže skromni Banjalučanin.

Njegov sugrađanin Petar Kočić (55), imenjak kultnog narodnog tribuna sa Zmijanja, radi kao majstor u jednom privatnom preduzeću. Današnje prilike ga, kaže, često podsjete na britke dosetke pisca, po kojem je dobio ime.

U Trebinju žive dvojica Marka Kraljevića. Deda Marko (58), izbjeglica iz Mostara, ime je dobio po junaku iz epskih pjesama, a njegov dvogodišnji unuk po dedi. Dok je bio u snazi stariji Marko je bio hrabar i okretan, mada mu alat nije bio topuz, nego kantar.

- Prodavao je voće i povrće, a zbog upečatljivog imena je imao dosta stalnih mušterija. Često su ga, baš zato što se zove Kraljević Marko, puštali preko reda na granici i dobronamerno se šalili na njegov račun - priča Markova kćerka Miljana.

 Darko Šarić i Miroslav Mišković
Darko Šarić (42), poljoprivrednik iz Miljevine, nije imao problema zato što je imenjak narko bosa sa Interpolove poternice. Intrigantno ime ima i Miroslav Mišković (35), ronilac iz Banjaluke, koga u posljednje vrijeme prijatelji zadirkuju pitanjima u stilu: "Otkud ti, zar nisi u zatvoru?"
- Interesantno je da moj imenjak, beogradski biznismen, ima vikendicu u mjestu Rosa u Crnoj Gori, gdje mi svake godine ronimo, ali nisam imali prilike da se upoznamo - priča mladi Banjalučanin.

Slobo Milošević vozio za Tita
Slobodan Milošević (70) iz Zvornika sedamdesetih je radio pri kabinetu predsjednika Tita, gdje je vozio mini furgon za dostavu hrane.
- Jednom su na ekonomiji Belje zaklali prase, jer je Tito poželio da jede praseće srce za doručak. Odmah su svinjče rasporili, izvadili srce i spakovali ga u specijalni kofer da ga hitno odvezem u Užičku 15. Kasnije su oficiri iz Maršalata došli da uzmu i prase, ali mesari su već pokupili meso i odnijeli ga kući. Zbog te krađe izbio je veliki skandal – sjeća se Milošević.

http://www.glassrpske.com/drustvo/vijesti/Imenjaci-poznatih-Mile-Dodik-vozi-autobus-Tito-drzi-kafanu/lat/126796.html

Obmana: Nema pravog crnog hljeba!

Brašno tipa 1100, od koga se isključivo pravi crni hljeb, gotovo da se više ne melje. Većina pekara „izbjegava“ da pravi ovakve vekne, jer zarada na njima je – minimalna.

Umjesto crnog, pod nazivom „specijalne vrste“ potrošačima se nude hljebovi koji sadrže zrnevlje i razne dodatke i koštaju bar duplo više od najjeftinijeg bijelog hljeba. Prodaju se kao zdraviji, a u osnovi često sadrže upravo bijelo brašno tip 500. Osim što ovo predstavlja svojevrsnu obmanu kupaca, u slučajevima kada su potrošači, na primjer, dijabetičari, korišćenje ovakve namirnice može da stvori i zdravstvene probleme.

Brašno tip 1100 nastaje mljevenjem celog zrna pšenice i njega mogu da proizvedu svi mlinovi u Srbiji. Ali, među pekarima tražnje za ovim brašnom nema, kažu mlinari, iako je njegova proizvodnja najjednostavnija. I ovakvo brašno bi bilo najjeftinije.Gotovo svi mlinovi u Republici Srbiji imaju tehnološke linije i mogućnost za proizvodnju brašna T-1100 – rečeno je „Novostima“ u Ministarstvu poljoprivrede.

Prema podacima poljoprivredne inspekcije, danas se ovaj tip brašna malo proizvodi jer ne postoji tražnja za njim, osim u rijetkim slučajevima kada se to smatra „specijalnim porudžbinama“, ali se uglavnom koristi kao sirovina za proizvodnju smješa za specijalne vrste hljeba. Ne treba zanemariti činjenicu da je cijena ovog hleba bila niža od specijalnih vrsta i da su i sami proizvođači odustajali od proizvodnje ove vrste hleba zbog profita.

(Novosti)