NAJAVA:"FALSIFIKATOR" U KOZARSKOJ DUBICI

Utorak, 26 Mart 2013 11:05 |

Film „Falsifikator“ Gorana Markovića Dubičani će imati priliku pogledati u  Domu kulture narednog mjeseca, 13. i 14.aprila u tri projekcije dnevno.

Film će biti prikazivan u 17,19 i 21 čas, a cijena ulaznice koštaće 4 marke.

Od ovih projekcija, premijerna je u subotu, 13.aprila u 19 sati. Ova projekcija neće biti komercijalnog karaktera, a prisustvovaće joj i dio filmske ekipe.

Producent filma “Falsifikator” je Tihomir Stanić, koji tumači i naslovnu ulogu, a u ovom ostvarenju igraju i Branka Katić, Sergej Trifunović, Svetozar Cvetković, Boris Komnenić, Nataša Marković, Emir Hadžihafizbegović, Haris Burina, Goran Navojec….

Film govori o čovjeku koji falsifikuje diplome, ali ne zbog koristi, već iz čiste ljubavi i altruizma. Ovaj film kroz pad jednog čovjeka, oslikava i propast bivše Jugoslavije.

 Film je rađen u koprodukciji "Balkan filma" iz Republike Srpske, "Drina filma" iz Srbije, "Jadran filma" iz Hrvatske, u saradnji sa Radio-televizijom Republike Srpske i uz podršku Kabineta predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, a sniman je u BiH i Srbiji.

(Preuzeto sa www.dub-radio.com)

 

Усвојен буџет за 2013

На данашњој сједници Скупштине општине Козарска Дубица, усвојен је Буџет за 2013 годину.
За усвајање Буџета гласало је 16 одборника а 9 одборника било је против.
Буџет за 2013 годину износи 10 117 850 КМ. 

Hrvatska je nedvojbeno bila agresor u BiH!

Anto Nobilo 

SARAJEVO - Javnost u Hrvatskoj u proteklih nekoliko dana ponovo je na nogama zbog mogućnosti da ta zemlja bude proglašena odgovornom za agresiju na Bosnu i Hercegovinu u procesu protiv šest najviših vojnih i političkih dužnosnika takozvane Hrvatske Republike Herceg-Bosne na čelu sa Jadrankom Prlićem, izvještava novinar agencije Anadolija (AA).

"Hrvatska politika i javnost varaju se ako misle da je, što se Hrvata tiče, haaška priča – završena. Naprotiv! Krajem travnja ili početkom svibnja, najkasnije do jeseni 2013. Hrvatska u novoj haaškoj presudi ima izgleda biti prvostupanjski osuđena kao agresor na BiH. A ta nas presuda onda vraća tamo gdje smo bili nakon prvostupanjske presude Anti Gotovini i Mladenu Markaču – kada smo svi ustvari proglašeni sudionicima golemog zločinačkog pothvata'', piše zagrebački ''Večernji list''.

Ovom temom proteklih dana se bavi i Hrvatska radio-televizija (HRT), a tema je aktuelna i na brojnim internet forumima.

Anto Nobilo, poznati hrvatski odvjetnik i branitelj generala Hrvatskog vijeća obrane (HVO) Tihomira Blaškića, uvjeren je da će Hrvatska u Hagu biti proglašena agresorom na BiH. Ističe da je situacija ozbiljna i da će presuda biti šok za Hrvatsku. Uvjeren je, također, da će ta presuda biti ''vrlo loša za Hrvatsku''.

''Pojedini su pitali otkud ja to znam kada nisam bio u predmetu. Znam po tome jer je od doba slučaja ''Blaškić'', pa slučaja Darija Kordića, slučaja srednje Bosne, Ivice Rajić pa nadalje, Haški sud zauzeo stanovište da je rat između Bošnjaka i Hrvata bio međunarodni oružani sukob. U svim presudama je takav stav zauzet. Zato sam ja apsolutno siguran, a poznavajući situaciju i međunarodno pravo, da će i u ovoj presudi to biti okarakterizirano kao međunarodni oružani sukob. Tamo neće pisati agresija, jer u međunarodnom pravu u Haškom tribunalu nije tretiran agresorski rat kao kazneno djelo. Ali, ako imate kvalifikaciju međunarodnog oružanog sukoba, koji se vodio u Bosni i Hercegovini, između Hrvata i Bošnjaka, onda je nedvojbeno da je Hrvatska bila agresor čim je ratovala u BiH. Zbog toga sam ja apsolutno siguran da će to tako biti'', kazao je Nobilo za agenciju Anadolija.

Ističe da je, po njemu, dobro što će se to desiti.

''U Hrvatskoj se mora na neki način podići ta svijest da smo mi napravili brojne greške tokom Domovinskog rata, a da je apsolutno najveći grijeh to što smo uradili u BiH. Miješanje u događaje u BiH, to se treba prepoznati, te osuditi takvu politiku. To treba Hrvatska, prije svega, učiniti.  Mislim da je dobro još jedanputa da se da ocjena negativnih poteza Franje Tuđmana iz 90-tih. A najgore što je uradio jeste angažiranje u BiH i to što je dole učinjeno'', rekao je Nobilo, smatrajući nedopustivim aktuelno glorificiranje Tuđmana i njegove politike u Hrvatskoj, kao i činjenicu da je Tuđman sve popularniji.

Ugledni odvjetnik ne vjeruje da će moguća presuda za agresiju dramatično pogoršati odnose dvije države.

''Ne mislim da će biti nekakve velike posljedice. Jer to što se desilo, desilo se. Već smo imali presude za međunarodni oružani sukob, pa to nije dramatično pogoršalo odnose. BiH i Hrvatska su toliko isprepletene, gospodarsko, kulturno, puno ljudi ima dvojno državljanstvo, dole žive bh. Hrvati... To su velike veze da u konačnici navedena presuda to neće promijeniti. Ni dosadašnje presude nisu imale veliki utjecaj'', konstatirao je Nobilo u razgovoru za agenciju Anadolija.

Profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu prof. dr. Žarko Puhovski ističe kako se sada nameće pitanje hoće li se Hrvatska izvući i u ovom zadnjem procesu u kojem su upleteni njeni državljani, a riječ je o postupku vezanom za BiH?

''Hrvatskoj je uspjelo, sa stanovišta hrvatske nacionalne pozicije, to da nitko od Hrvata iz Hrvatske nije osuđen za ratni zločin. I to je za Hrvatsku izrazito važno. Dogodi li se da ova ''šestorka'' bude oslobođena u Hagu, meni se čini da će pritisak bit toliko velik da će biti praktično nemoguće očekivati procesuiranje zločina za te ili slične zločine u BiH. To je problem s presudama koje su se dogodile i prije nekoliko mjeseci. Oslobađanje Gotovine i Markača u Hrvatskoj su shvatili kao neku vrstu potvrde da je Hrvatska, ne samo pobijedila, već pobijedila u skladu s pravilima međunarodne zajednice. To je izazvalo potpuno oduševljenje'', kazao je Puhovski za agenciju Anadolija.

Objašnjava da će, ukoliko bude donesena osuđujuća presuda, to biti korak natrag u ocjeni da je Hrvatska pobijedila, i to u skladu s međunarodnim pravilima.

''Ali, argument koji ja vidim i on je na rubu teorije zavjere, a na koji upućuju i sve posljednje presude Haškog suda, jeste da se oni veoma ozbiljno bave implikacijama svojih presuda kad ih se uzme kao izvore međunarodnog prava. Ako se radi o tomu da treba imati pred očima zbivanja u Libiji i Siriji, onda drugo značenje ima odluka oko generala Momčila Perišića da vojska koja pomaže zločinačke jedinice nije odgovorna i za njihove zločine! Meni se čini da, ako ima međunarodnog pritiska, i to, naravno, indirektnog, onda se radi o tomu da su u pitanju njihovi, a ne interesi Srba, Hrvata ili Bošnjaka... Zato ja vidim neku vrstu promjene, rekao bih promjenu atmosfere u Haškom sudu. Oni su se ranije bavili ovim postjugoslavenskim prostorom, kako su znali, a sada se sve više bave širim kontekstom. Zato je moguće, kakva god bila presuda, da ''zločinački poduhvat'' iz nje ispadne, što bi za veliki dio Hrvatske predstavljalo olakšanje, a ne i za sve nas'', ocijenio je.

Ratnog premijera tzv. Herceg-Bosne'Jadranka Prlića, načelnike Glavnog stožera HVO-a Slobodana Praljka i Milivoja Pektovića, ministra unutrašnjih poslova Valentina Čorića, ministra odbrane Brunu Stojića, te načelnika Ureda za razmjenu zarobljenika, odgovornog za logore Berislava Pušića optužnica tereti za sudjelovanje u "udruženom zločinačkom poduhvatu" kojemu je cilj bio da se "politički i vojno potčine, trajno uklone i etnički očiste" Bošnjaci i drugi nehrvati s područja zamišljene takozvane Herceg-Bosne, odnosno s prostora Hercegovine i srednje Bosne.

Dokaze za angažiranje jedinica Hrvatske vojske (HV) u BiH nude stenogrami iz ureda tadašnjeg hrvatskog predsjednika Franje Tuđmana koji bez ikakvog izuzetka dokazuju da su napadi u Hercegovini i srednjoj Bosni koordinirani direktno iz Zagreba.

Napad Hrvatskog vijeća obrane (HVO), vojnih snaga Herceg-Bosne, na jedinice Armije Republike BiH započeo je oružanom akcijom u Prozoru, u oktobru 1992. godine. Nastavljen je napadima na Gornji Vakuf u januaru 1993. godine i Mostar u maju iste godine, te se proširio na cijeli prostor srednje Bosne i Hercegovine.

Kao povod za napad na Gornji Vakuf uzet je nikad prihvaćeni Vance-Owenov mirovni plan prema kojem su ti teritoriji s većinskim bošnjačkim stanovništvom trebali pripasti Herceg-Bosni, te je od Armije RBiH zatraženo da položi oružje i preda se. Budući je predaja odbijena, došlo je do napada.

Jedinice HVO-a i regularne Hrvatske vojske (HV) su izvršili brojne zločine diljem Hercegovine i srednje Bosne, a najpoznatiji su u Ahmićima kod Viteza i Stupnom Dolu kod Kiseljaka gdje su ukupno stradale 154 osobe, među kojima i mnogo djece. Pod opsadom su mjesecima držani istočni Mostar i Gornji Vakuf.

Organizirano je više koncentracionih logora u kojima su Bošnjaci sistematski mučeni i ubijani. Poznati su logori "Heliodrom", "Gabela", "Vojno", "Dretelj", logor u Ljubuškom... Istovremeno, istočni dio Mostara je bio žrtva neviđene opsade, a na vrhuncu 9. novembra 1993. godine, tenkovskim projektilima srušen je i čuveni Stari most izgrađen između 1557. i 1566. godine, u vrijeme osmanskog sultana Sulejmana Veličanstvenog ili Kanunija.

Glavni cilj, a što je potvrđeno i u Tuđmanovim stenogramima bila je uspostava Hrvatske s granicama na Neretvi, odnosno rijeci Vrbas, što se poklapa s granicama Banovine Hrvatske iz 1939. godine koje su dogovorili predsjednik vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiša Cvetković i predsjednik Hrvatske seljačke stranke i Seljačko-demokratske koalicije, odnosno tadašnji predstavnik Hrvata Vladko Maček. Sporazum je doveo do formiranja koalicijske vlade u kojoj je Maček postao potpredsjednik, te do proglašenja Banovine Hrvatske. Bosna i Hercegovina je tim sporazumom podijeljena između dvije susjedne zemlje.

Tačno 52 godine kasnije, prema iskazima više svjedoka,  sličan sporazum su u martu 1991. godine u Karađorđevu postigli hrvatski predsjednik Tuđman i Slobodan Milošević, tada najmoćniji čovjek u Jugoslaviji, dogovorivši podjelu BiH.

OTVORENA POSLANIČKA KANCELARIJA

U zgradi opštine Kozarska Dubica danas je svečano otvorena  kancelarija za rad narodnog poslanika Darka Banjca. Kancelariju je otvorio predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Igor Radojičić, koji je boravak u Kozarskoj Dubici iskoristio i za sastanak  sa predstavnicima lokalne vlasti na čelu sa načelnikom opštine Milom Zlojutrom, a potom obišao  kompanije "Agroflora" i "Mlijekoprodukt".

Osnovni razlog posjete Kozarskoj Dubici je otvaranje poslaničke kancelarije  koja treba da posluži za komunikaciju poslanika sa građanima, rekao je Radojičić i podsjetio da su, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, lokalne zajednice obavezne da obezbijede prostor za rad narodnog poslanika. 

Republička i lokalna vlast moraju sarađivati i problemi građana se moraju rješavati zajednički, lokalna zajednica mora da funkcioniše i republička i lokalna vlast moraju da nađu rješenje za svako pitanje koje je važno za građane, rekao je Radojičić. 

Narodni poslanici treba da ukazuju na probleme društva, građana i privrede, i bore se za riješavanje njihovih problema, i to je cilj otvaranja ovih prostorija, naglasio je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srpske Darko Banjac.

"Bitna je ta spona između lokalne i republičke vlasti. Upravo ta kancelarija , koju će koristiti i narodni poslanici iz Izborne jedinice 1, treba da predstavlja vezu lokalne samouprave i republičke vlasti. Ne vjerujem da ćemo moći da riješimo sve probleme, ali ću dati sve od sebe da pokušamo riješiti što veći broj problema građana i privrede opštine Kozarska Dubica, jer imamo jedan jedini cilj, a to je bolji život u opštini", izjavio je Banjac.

Otvaranje kancelarije narodnih poslanika pozitivno je ocijenio i načelnik opštine Mile Zlojutro.

On je naglasio da narodni poslanik treba da bude transmisija i problema i ideja iz opštine ka državnoj vlasti. 

Годишњица НАТО бомбардовања

Деветнаест на једнога

На данашњи дан пре четрнаест година, 19 чланица НАТО-а започело је рат против СР Југославије који је трајао 78 дана, оставивши за собом хиљаде жртава, огромна разарања, затровану природну средину и Косово и Метохију под патронатом НАТО-а

Погођен „легитимни“ циљ: зграда Владе Србије Фото Д. Јевремовић

Када је прва крстарећа ракета “томахавк” погодила циљ у Батајници, на данашњи дан пре 14 година, 24. марта 1999. године у 20.45 сати, почела је агресија НАТО-а на СР Југославију.
Без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, кршењем Повеље УН и темељних начела међународног права, снаге 19 земаља, чланица НАТО-а, започеле су ваздушну кампању уништавања циљева у СР Југославији, пре свега у Србији и на Косову и Метохији. Рат је потрајао пуних 78 дана, до 10. јуна 1999, мада су планери НАТО-а оптимистички тврдили да ће отпор СР Југославије трајати тек десетак дана.
Прва операција НАТО-а, у оквиру његове нове, офанзивне стратегије, непланирано је потрајала знатно дуже, а бројне тешкоће у том рату који је требало брзо да буде окончан захваљујући хируршкој прецизности и несравњивој надмоћи агресора, учиниле су да за неколико недеља буде померено обележавање 50-годишњице постојања овог војног савеза.
На свечаности планираној за почетак априла требало је да НАТО славодобитно огласи победу, што се није догодило. Јубилеј НАТО-а је обележен од 23. до 25. априла у Вашингтону, рат је још трајао и био је завршен тек после педесетак дана.
Припреме за агресију трајале су дуго, а могућности НАТО-а испитане су претходно у бомбардовању положаја Војске Републике Српске, током рата у Босни и Херцеговини.
Крајем 1998. у немачкој штампи је објављен податак да су НАТО планови за напад на СР Југославију били дефинисани у лето те године.
“У планирању напада НАТО-а предвиђено је више стотина војних циљева у Србији и на Косову. Из дугачке листе циљева изабрани су за случај потребе и приоритетни циљеви, у које су убрајани уређаји за противваздушну одбрану, командна места, репетитори и складишта оружја, муниције и горива, у зависности од конкретног војног налога и актуелне војне ситуације. Савезници су направили и планове за заузимање Косова и за копнени улазак у Србију, планиране су и трупе које би се морале пребацити из Америке за Европу”, послала је неколико месеци пре почетка рата Лотра Рил.
Пошто за почетак агресије није добијен мандат УН, стратези НАТО-а су заобилажењем одредби Повеље УН цинично, елементарно силеџијски проширили значење Члана 51 Повеље УН који каже да је „насиље легитимно, али искључиво у складу с правима народа”, односно да је у случају употребе насиља „једини изузетак право на самоодбрану”, док је „свако друго војно ангажовање освајачки рат”.
Амерички државни секретар за политичке прилике у Пентагону, Валтер Слокомб, овако је аргументовао игнорисање Члана 51 Повеље УН: „Ми не поричемо да је одобрење УН корисно и пожељно. Али, чињеница је да Повеља УН садржи Члан 51 који признаје право на индивидуалну и колективну самоодбрану, и та дефиниција је независна од Савета безбедности УН и правно је одвојена. Према нашем мишљењу Члан 51 Повеље УН дозвољава право народима да се ангажују и раде заједно, ако је угрожена њихова безбедност, и да не морају да чекају да дође до инвазије. У случају Косова или нпр. Босне ради се о ситуацијама, у којима је постојала реална опасност да дође до избијања конфликта, ако се не предузме нешто. Таква нестабилност у региону би могла да угрози стабилност и безбедност и конфликти могу да се пренесу на државе чланице НАТО-а”.
Валтер Слокомб је ову циничну „аргументацију” иза које стоје незасити интереси империјалне моћи и елементарни говор силе, изложио у разговору за „Де фолксрант” 4. децембра 1998. године.
Рачак, Рамбује и Париз после тога само су били пажљиво паковани и одрађивани потези стратега Пентагона и НАТО-а, који ће отворити пут Хавијеру Солани, тада генералном секретару НАТО-а, да 23. марта 1999. изда наређење о почетку напада на СРЈ.
Истог дана, Момир Булатовић, тадашњи југословенски премијер, прогласио је непосредну опасност од ратног стања.
Сутрадан увече, рат је почео.
У здруженој акцији НАТО-а учешће је узело 19 чланица овог савеза, земаља које су тада имале друштвени бруто производ од 3,3 хиљаде милијарди долара, а њихових 743,8 милиона становника живело је на 22,3 милиона квадратних километара.
Савезна Република Југославија имала је друштвени бруто производ од 3,8 милијарди долара, 11,5 милиона становника и површину од 102.000 квадратних километара.
Деветнаест на једнога, наравно да се и то може (однос бруто друштвеног производа 860,3:1; становништва 67,3:1; површине 228,7:1).
Број жртава, војних и цивилних, које је СР Југославија имала у овом неравноправном рату, до данас није тачно установљен и питање је да ли ће се то икада догодити. Процене су различите, говоре да је током агресије животе изгубило између 2,5 и 3,5 хиљаде људи, мада има и оних који говоре о могућих 10.000 жртава.
За протеклих 14 година нису установљене ни размере материјалне штете, тако да се процене крећу од 30, најчешће око 100 милијарди долара. Има и оних који кажу да штета износи 130 милијарди долара.
Разарања су била систематска, гађани су војни и цивилни циљеви, инфраструктура, постројења електроенегретског система, путне комуникације, мостови, центри телекомуникационе мреже, петрохемијски комбинати, градови и села, болнице, школе и дечија обданишта, избеглички кампови и колоне, склоништа, водени токови, заштићени природни паркови, чак и затвори.
Лет „Милосрдног анђела” над СР Југославијом, над Србијом и Косовом и Метохијом поготово, оставио је за собом застрашујуће, дуготрајне последице, велике људске жртве, огромна разарања, загађену природну средину и отрове чије ће се погубно дејство по здравље и животе људи испољавати у тешко мерљивом периоду у будућности.
„Осуђујемо овај сурови рат, који је вођен без имало поштовања међународног права, уништавајући животе многих људи на директан или индиректан начин. Осуђујемо уништавање инфраструктуре, као и грубо кршење Женевске конвенције. Као страховити ратни злочини нарочито се истичу употреба касетних бомби, бомбардовање хемијске индустрије, где су ослобођене велике количине диоксина, затим употреба осиромашеног уранијума. Рат је једнострано био уперен против Србије, изазвавши даљи економски пад, и у Србији на Косову. НАТО треба да надокнади нанете штете”.
У наведеним речима Биргите Малзан, представнице Савета за мир из Касела у Немачкој, језгровито је изнета оптужница против агресије НАТО-а на Савезну Републику Југославију.
Данас у Србији њене речима многима могу зазвучати као претерано оштре. Поготово због тога што је, захваљујући употреби научно простудираних метода и коришћењу суптилних механизама у обликовању јавног мишљења, од онда до данас у Србији произведено снажно уверење да је Србија не само изгубила рат 1999. него да је за тај рат сама одговорна.
Идентификовање са агресором је чудна и тужна бољка с којом се неко друштво суочава, она отвара пут управљачкој структури да остварује циљеве самог агресора, претварајући се у његовог клијентистичког послушника. Када су у то клијентистичко коло упрегнути медији који немерљиво утичу на обликовање јавног мишљења, друштво које се идентификује са агресором у ствари је захваћено самодеструкцијом, саморазарањем и самозатирањем.
Многе манифестације у јавном животу српског друштва сведоче да је оно суочено с том врстом тешког искушења и да ономад, у марту 1999. године није сасвим грешио Џејми Шеј, портпарол НАТО-а, када је тврдио:
„Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити”.

Trijumf politike RS, problem u Federaciji

Brisel - Lideri šest stranaka koje čine vlast na nivou BiH usaglasili su se u petak u Briselu da prilikom izbora članova Predsjedništva BiH jedna izborna jedinica bude RS, a druga FBiH, te da Srpska direktno bira svog člana Predsjedništva, dok bi preostala dva bila birana iz FBiH.

Prema briselskom dogovoru, izbor u FBiH vršio bi se u deset izbornih jedinica, odnosno deset kantona.
Ova rješenja usaglasili su na sastanku sa generalnim direktorom Direkcije Evropske komisije za proširenje Stefanom Saninom predsjednici SNSD-a, SDS-a, SDP-a, SBB-a, HDZ-a BiH i HDZ-a 1990. Protiv ovih rješenja, kojima je načinjen krupan korak u vezi sa primjenom odluke Evropskog suda za ljudska prava u "slučaju Sejdić-Finci" bila je samo SDA.

Pobjeda politike RS

- RS je pokazala da je njena politika principijelna i da je odražavala ustavnu poziciju kada je u pitanju sprovođenje odluke Evropskog suda za ljudska prava u "slučaju Sejdić-Finci". Konzistentan stav RS na tom pitanju obezbijedio je da i drugima poslije dugo vremena postane jasno da se taj stav neće mijenjati i da mora biti prihvaćen, jer odgovara suštini odluke Evropskog suda za ljudska prava i ustavnoj poziciji RS. Očigledno je da je problem u FBiH, a ne u RS i u njenom pristupu - izjavio je poslije sastanka predsjednik SNSD-a Milorad Dodik.
Dodik je za za Radio RS rekao da je stav predstavnika stranaka iz Srpske od početka bio jasan i da su ga sada prihvatili i ostali.
- Za razliku od mnogih prilika, ovaj put je bilo jasno da i drugi prihvataju činjenicu na kojoj smo mi do sada insistirali, a to je da RS bude jedna izborna jedinica i da većinski bira svog predstavnika u Predsjedništvu BiH i da tu nema nikakvih drugih modifikacija - rekao je Dodik i dodao da je to jasno i predstavnicima EU.
On je istakao da je četvorka iz Federacije prihvatila prijedlog za izbor člana Predsjedništva iz tog entiteta.
- Četvorka je prihvatila da FBiH ima deset izbornih jedinica i da one pokrivaju kantone - rekao je Dodik i dodao da je ostalo još da se dogovori koliko će koji kanton imati glasova, s obzirom na to da se biraju bošnjački i hrvatski član Predsjedništva BiH.
Predsjednik SDS-a Mladen Bosić rekao je da je sastanak u Briselu bio koristan, iako nije postignut konačan dogovor.
- Usaglasili smo da je jedna izborna jedinica RS, a druga FBiH i zbog razlika u uređenju entiteta traži se model koji bi omogućio Hrvatima da biraju svoje predstavnike - rekao je Bosić za Radio RS.
On je dodao da je ovo dobar korak, da SDS i SNSD smatraju da je prijedlog prihvatljiv, te da još ostaje da se finalizuje dogovor u FBiH.

Federacija

Predsjednik HDZ-a 1990. Božo Ljubić rekao je "Glasu Srpske" da su koceptualno približeni stavovi.
- Bliže smo implementaciji odluke i postoji osnova za optimizam da ćemo moći doći do dogovora - rekao je Ljubić i dodao da bi idućih dana lideri stranaka trebalo da se sastanu, pojedinačno i grupno, sa predstavnicima EU s ciljem da konačan dogovor bude postignut do 11. aprila.
- Predstavnici EU su poručili da će učiniti maksimalan napor da 11. aprila dođe do dogovora, te da se do polovine godine ispune uslovi aplikacije za status kandidata za članstvo u EU - rekao je Ljubić.
Predsjednik HDZ-a BiH Dragan Čović rekao je da su mnogo bliži rješenju.
- Potvrdili smo sva ključna rješenja šest stranaka. Načelno smo prihvatili jedan model kao rješenje za izbor članova Predsjedništva BiH - kazao je Čović.
Lider SDP-a BiH Zlatko Lagumdžija smatra da su lideri bliže rješenju nego ikada.
- Posebno je važno da će ovo rješenje dovesti do konačne sahrane Prudskog sporazuma. Ovo je na neki način pokušaj pomirenja nacionalnog i građanskog, a ne zaboravljajući da u BiH žive Srbi, Hrvati i Bošnjaci, ali i oni koji se izjašnjavaju kao građani BiH - naglasio je Lagumdžija i dodao da je uvjeren da će do dolaska visoke delegacije iz Brisela, sredinom aprila, dogovor za "slučaj Sejdić-Finci" biti postignut.
Lider SBB-a Fahrudin Radončić izjavio je da BiH treba EU, MAP, NATO i strani investitori.
- Treba nam da zemlju povedemo ka Evropi - rekao je Radončić.
Konsultacije u Briselu bile su priprema za treći sastanak u okviru dijaloga na visokom nivou o procesu pristupanja BiH EU zakazanog za 11. april u Mostaru. Ovaj sastanak vodiće evropski komesar za proširenje Štefan File i generalni sekretar Savjeta Evrope Torbjorn Jagland.

SDA

Potpredsjednik SDA Šefik Džaferović, koji je predstavljao ovu stranku na sastanku u Briselu, rekao je da su za SDA neprihvatljiva asimetrična rješenja za izbor članova Predsjedništva BiH.
- Prema ovom rješenju RS ostaje jedna izborna jedinica, a u FBiH se uspostavlja deset izbornih jedinica i to se pravda ustavnom strukturom FBiH. To je asimetrično u odnosu na postojeća ustavna rješenja, prema kojima u oba entiteta postoji samo po jedna izborna jedinica i zbog toga je za nas neprihvatljivo - rekao je Džaferović i dodao da se ponuđenim rješenjem diskriminišu Bošnjaci.

Tači na sednici SB UN: Tražićemo od Srbije kompenzaciju za ratnu štetu

| 22. 03. 2013. 

Kosovski premijer Hašim Tači pozvao je danas Beograd da, kako je rekao, "rasformira paralelne strukture" na severu Kosova, naglašavajući da je "Kosovo suverena država" i da je taj proces "nepovratan".

Obraćajući se Savetu bezbednosti UN, Tači je poručio da Kosovo "neće biti mesto podela i barikada" i "stvaranja nove Republike Srpske". Tači je takođe naglasio da će od Beograda tražiti "kompenzaciju za ratnu štetu".

Po njegovim rečima, "uloga Srbije je destruktivna" i otežava bezbednosnu situaciju.

Dačić na sednici SB UN: Kosovo nećemo priznati, nadamo se dogovoru

"Kosovo je sada priznato od strane više od polovine članica UN. To je nepovratan proces, jer mnoge države su u procesu priznavanja nezavisnosti. Uveravam vas da je to najpravednija odluka za Kosovo i njegove gradjane", rekao je Tači i dodao:


"Pozivam Srbiju da bude razumna, racionalna i iskoristi priliku koja joj se pruža
da normalizujemo odnose naših zemalja. Ja sam rezervisani optimista da ćemo rešiti praktična pitanja i na taj način ostavariti glavni preduslov koji će nas dovesti do uzajamnog priznanja".

U sedištu UN u Njujorku počela je sednica Saveta bezbednosti o situaciji na Kosovu na kojoj će biti razmotren novi tromesečni izveštaj generalnog sekretara svetske organizacije Ban Ki Muna.

Šef misije Ujedinjenih nacija (UN) Farid Zarif izjavio je da se incidenti na Kosovu
nastavljaju, ali da problemi na terenu ne smeju da podriju napredak pregovora Beograda i Prištine.

Politički dijalog je u kritičnoj fazi, a na terenu je stabilnost krhka, rekao je Zarif, uz konstataciju da bi trebalo pružiti podršku pregovaračima.

Sednici prisustvuju i premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači, kao i ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić.

Ban Ki Mun je u izveštaju za period od 16. oktobra do 15. januara naveo da je "ukupna bezbednosna situacija na Kosovu mirna, s izuzecima na severu Kosova, posebno u severnoj Mitrovici gde su zabeleženi ozbiljni incidenti".

On je ocenio i da je napravljen ključan korak u dijalogu Beograda i Prištine, ali da je taj napredak praćen incidentima, posebno na severu Kosova.

Ban Ki Mun je u izveštaju pozdravio dijalog Beograda i Prištine kao "izazovan, ali važan politički proces" s ciljem da se reše najteži problemi koji otežavaju medjusobne odnose Srbije i Kosova.

Premijeri Srbije i Kosova, Dačić i Tači u Njujork su doputovali iz Brisela gde je 20. marta održana sedma runda dijaloga o normalizicji odnosa Beograda i Prištine, uz posredovanje EU. Posle razgovora ocenjeno je da nije postignut dogovor, ali da je ostvaren određen napredak. Naredna runda razgovora najavljena je za 2. april.

NAJAVA:OTVARANJE KANCELARIJE NARODNOG POSLANIKA

Petak, 22 Mart 2013 13:07 |

U zgradi opštine Kozarska Dubica u ponedjeljak, 25.marta biće svečano otvorena Kancelarija narodnog poslanika Darka Banjca.

Otvaranju kancelarije pored brojnih gostiju, prisustvovaće i predsjednik Narodne Skupštine Republike Srpske Igor Radojičić koji će za vrijeme svog boravaka u Kozarskoj Dubici održati sastanak sa načelnikom opštine Milom Zlojutrom, i obići preduzeća «Kozara Drvo» i «Mlijekoprodukt».

Ova svečanost zakazana je za 11 časova.

MIHAJLOVIĆ: AKO IZGUBIMO, JA SAM KRIV

Sve osim pobede Hrvatske bilo bi veliko iznenađenje. Osim za mene. Ako uspemo da pobedimo imaćemo veće šanse od Hrvatske da se plasiramo na Svjetsko prvenstvo, rekao je Siniša Mihajlović, selektor Srbije, pred današnji (18 časova) duel protiv "vatrenih".
Mihajlović je svjestan da samo tri boda drže "orlove" u igri za plasman u Brazil, a isto tako zna da njegova ekipa mora pružiti maksimum pred punim tribinama "Maksimira" kako bi došli do trijumfa. Ekspedicija iz Srbije u četvrtak je sletjela u Zagreb, a na aerodromu ju je dočekala armija policajaca zadužena za bezbjednost "orlova".
"Ako budemo igrali kako znamo, onda imamo velike šanse za pobedu. Atmosfera je kao i pred svaku drugu utkamicu, ništa više tenzija, ništa manje. Pitao sam na sastanku fudbalere ko je od njih živeo u bivšoj Jugoslaviji?! Ko je od njih bio u Zagrebu, Splitu, Sarajevu...?! Niko se nije javio", kazao je Mihajlović i dodao:
"Zato je ta utakmica sa Hrvatskom za njih slična onoj kao protiv Belgije, Velsa, Škotske. Sa te strane sam miran i nećemo se osvrtati na navijanje i skandiranja, kojih će biti. Rekao sam igračima, ako pobede biće heroji. Ako izgube - ja sam krivac."

Pitao sam fudbalere ko je živeo u Jugoslaviji?! Ko je bio u Zagrebu, Splitu, Sarajevu...?! Niko se nije javio, kazao Mihajlović

Igor Štimac, selektor Hrvatske, istakao je da je meč sa Srbijom samo susret od 90 minuta, u kojem njegom tim igrom mora da zasluži pobjedu.
"Ne osjećam tenzije. Ni ja ni momčad. Velika utakmica je pred nama. A moji igrači takve igraju svaki tjedan. Neću se vraćati u prošlost i govoriti što to znači za nas. Ovo je ipak samo nogometna utakmica", izjavio je Štimac tokom pres-konferencije na "Maksimiru", tokom koje je nestalo struje pa su prisutni jedno vrijeme bili u mraku.
Štimac je kazao da "orlovi" puni optimizma dolaze u Zagreb i da je to sasvim logična stvar, jer niko u meč neće ulaziti sa najava da će doživjeti poraz.
"Sportski je da se hrabre pa neće najavljivati poraz. Bitka će se voditi na svakom dijelu terena, utakmice se rješavaju preko bokova, jer je u sredini gužva. Ali, mi imamo snagu i u vezi, ali i u napadu koji je spreman njihov obrambeni bedem baciti na leđa", jasan je Štimac.

Grupa A

Parovi 5. kola: Hrvatska - Srbija (18 časova), Makedonija - Belgija (20.45), Škotska - Vels (21).
1. Belgija 4 3 1 0 8:1 10
2. Hrvatska 4 3 1 0 6:2 10
3. Srbija 4 1 1 2 6:5 4
4. Makedonija 4 1 1 2 3:4 4
5. Vels 4 1 0 3 3:11 3
6. Škotska 4 0 2 2 2:5 2